Пепељуга у гумењацима

Бањалука – Срећу доноси рад, а не одмор.Ако је судити по овој изреци, онда је Винка Савић, једина жена фармер у Бањалуци – суперсрећна.Винка гумене чизме скида само пред спавање и тако већ петнаестак година. На њеној фарми има између 20 и 24 краве, мада је штала направљена за 50 грла.

– Дневно испоручим 300 литара млека и углавном то обавим сама. Имам два радника који раде са механизацијом и снаху Јасну која је „алергична” на шталу, па она лимузином снабдева намирницама кућу, фарму, косце, ораче, бераче. Свекрва Рајка је напунила 85 година, а унук Михајло пет.Сви га пазимо, али му недостаје отац Душан, мој син, који је пре две године погинуо у саобраћајној несрећи – каже Винка, коју је обрадовао долазак супруга Миленка из Немачке.

Њега укућани зову „ласта”. У Немачкој ради 30 година, а у Вериће долази само кад је лепо време, као сад за Васкрс, и на летњи одмор.

– Нађем и ја времена да на неколико дана отпутујем у Немачку. Редовно посећујем пољопривредне сајмове, семинаре за пољопривреднике, а скокнем и до фризерке –каже Винка.

– Кућа без жене је као млин без воде. Ускоро ћу и ја напустити Немачку, али без рада у иностранству, тешко да бисмо могли данаправимо шталу, објекте за силажу и на десетину других пољопривредних машина и алата. У закуп сваке године узмемо по 250 дунума земљена којој углавном сејемо кукуруз и крмно биље. Винки је најтеже, али тако јој је „грах пао” – збори Миленко.

Винка је, пре него што је срела Миленка, радила у фабрици обуће „Босна” у Бањалуци. На једном излету је изгубила ципелицу, коју је нашао Миленко. У кутији за обућу, поклонио јој је гумене чизме и прстен за веридбу.

– Било је тако некако. Не жалим се, само ми је криво што у Бањалуци сваке године за Дан Града забораве да неко признање уруче и нама сељацима – закључује Винка.