Pepeljuga u gumenjacima

Banjaluka – Sreću donosi rad, a ne odmor.Ako je suditi po ovoj izreci, onda je Vinka Savić, jedina žena farmer u Banjaluci – supersrećna.Vinka gumene čizme skida samo pred spavanje i tako već petnaestak godina. Na njenoj farmi ima između 20 i 24 krave, mada je štala napravljena za 50 grla.

– Dnevno isporučim 300 litara mleka i uglavnom to obavim sama. Imam dva radnika koji rade sa mehanizacijom i snahu Jasnu koja je „alergična” na štalu, pa ona limuzinom snabdeva namirnicama kuću, farmu, kosce, orače, berače. Svekrva Rajka je napunila 85 godina, a unuk Mihajlo pet.Svi ga pazimo, ali mu nedostaje otac Dušan, moj sin, koji je pre dve godine poginuo u saobraćajnoj nesreći – kaže Vinka, koju je obradovao dolazak supruga Milenka iz Nemačke.

Njega ukućani zovu „lasta”. U Nemačkoj radi 30 godina, a u Veriće dolazi samo kad je lepo vreme, kao sad za Vaskrs, i na letnji odmor.

– Nađem i ja vremena da na nekoliko dana otputujem u Nemačku. Redovno posećujem poljoprivredne sajmove, seminare za poljoprivrednike, a skoknem i do frizerke –kaže Vinka.

– Kuća bez žene je kao mlin bez vode. Uskoro ću i ja napustiti Nemačku, ali bez rada u inostranstvu, teško da bismo mogli danapravimo štalu, objekte za silažu i na desetinu drugih poljoprivrednih mašina i alata. U zakup svake godine uzmemo po 250 dunuma zemljena kojoj uglavnom sejemo kukuruz i krmno bilje. Vinki je najteže, ali tako joj je „grah pao” – zbori Milenko.

Vinka je, pre nego što je srela Milenka, radila u fabrici obuće „Bosna” u Banjaluci. Na jednom izletu je izgubila cipelicu, koju je našao Milenko. U kutiji za obuću, poklonio joj je gumene čizme i prsten za veridbu.

– Bilo je tako nekako. Ne žalim se, samo mi je krivo što u Banjaluci svake godine za Dan Grada zaborave da neko priznanje uruče i nama seljacima – zaključuje Vinka.