Музеј ракији у част и наздрављању
Ракија је најомиљенији српски бренд, али само мали број љубитеља добре капљице зна да још од 2010. године има свој музеј који се налази подно Авале код Београда. Велики број навијача из Шпаније, Русије, Литваније и Турске, који су овог викенда окупирали српску престоницу због борбе њихових клубова за најбољи тим на Старом континенту у кошарци, искористио је прилику не само да проба ракију већ и да се упозна с њеном историјом.
Власник Музеја ракије Мирослав Кубурић каже да је српска ракија успела да помири све меридијане и да им у госте долазе туристи из свих делова света и да их је за протеклих осам година посетило више од 7.000 гостију.
– Највећи број наших посетилаца су гости из иностранства и трудимо се да им приближимо део наше традиције и историје из перспективе производње једног аутентичног производа какав је српска шљивовица – каже за „Политику” Кубурић.
Поставка је конципирана тако да посетиоци могу да се упознају с технолошким поступком и начином производње воћних ракија, али и да виде дестилационе уређаје на којима се она производила вековима уназад на нашим просторима. Домаћини су посебно поносни на старе казане, од којих један датира из 19. века, а ту се налази и казан на ком се ракија припремала све до пре неколико година. Гости могу да виде и поступак производње дрвених буради помоћу традиционалних алата, али и да се упознају с развојним путем нашег бренда.
У музеју се налазе и два Гинисова рекорда: највећа ручно дувана боца и највећа традиционална српска капа – шајкача. Ту су и велике боце слободне форме, као и флаше из архиве од самог почетка производње „бојковчанке”. Овде се налази и реплика флаше која је направљена на захтев некадашњег француског председника Шарла де Гола, као и реплика необичне боце у облику птице коју је наш бивши председник Томислав Николић поклонио Владимиру Путину, али и оне коју је покојни премијер Зоран Ђинђић даровао Билу Гејтсу.
У овом музеју, међу бројним занимљивим експонатима, налази се и „магична славина” из које вода тече без доводних цеви, шематски приказ старења ракије у бурадима, а сазнаћете и једну занимљивост: да је први пријављени патент у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца био казан за ракију, што само сведочи о важности ракије у нашој традицији и култури.
„Старење” уз тамбураше
У овом музеју налазе се велика бурад у којима одлежи ракија и занимљиво је да се тамо чује музика тамбураша. Мирослав Кубурић каже да је научно доказано да вода има способност памћења и меморисања свих информација које јој се саопште, а да кристали воде осликавају њен квалитет.
– Идеја нам је била да у ракију уткамо и још једну аутентичну компоненту која му даје посебност коју није могуће физички спаковати у флашу. У подруму у ком ракија стари (одлежава у дрвеним судовима) стално се чују звуци традиционалне музике из наших крајева који је оплемењују и употпуњују, а нашим купцима, надамо се, ужитак у дегустацији чине још већим – испраћа нас домаћин.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
