Годину и по без првог полицајца Србије

У последњих пет година, према расположивим подацима, у Србији се догодило више од сто професионалних убистава, а многе од ових ликвидација нису решене. У истом периоду УКП је три године био у в. д. стању – без начелника. Професионалац на челу УКП-а би требало да оформи свој тим оперативаца и да крене у јачу борбу против криминалних кланова. Држава и полиција су то обећање дале и званично крајем 2016, када је у Београду убијен осуђивани вођа навијача Александар Станковић познат као Сале Мутави.

Према Закону о полицији, Владимир Ребић је тај који треба да предложи новог начелника, а с тим треба да се сагласи министар Небојша Стефановић, чији ће потпис озваничити новог шефа УКП-а. Последња најава министра била је да ће шефа за ово место наћи до краја 2017, али то није испуњено.

Многи полицајци сматрају да у МУП-у има много часних људи с искуством који би могли да воде криминалистичку полицију. Међутим, званичног решења још нема. Од када је у децембру 2016. Срђан Пасквали отишао у пензију овим местом на дневном нивоу руководи Владимир Ребић, директор полиције. Али подсетимо да је Ребић за директора дошао из саобраћајне полиције. Овакво стање у МУП-у већ постаје симптоматично, с обзиром на то да је место начелника елитне полицијске управе такође било упражњено (тада је в. д. био Милорад Вељовић) годину и по дана након смене Родољуба Миловића у јуну 2014. У полицији су тада 17 месеци тражили адекватно решење да би на крају избор пао на Пасквалија, који је, чини се, био само – прелазно решење. Он је био пред пензијом и скоро је незапажено водио УКП око годину дана.

Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику који на дневном нивоу прати рад полиције, сматра да то што већ други пут МУП нема начелника криминалистичке полиције и ту дужност обавља директор полиције ствара конкретне проблеме у управљању и није добро решење на дужи рок.

„Поред тога, није ни познато да ли је расписан конкурс за ово најважније полицијско место иако је правни оквир за спровођење конкурса скоро заокружен”, наводи Саша Ђорђевић.

И адвокат Божо Прелевић, који је био и министар полиције у прелазној влади 2000. године, сматра да је веома лоше то што УКП нема начелника. Он каже да у полицији има добрих кадрова и професионалаца, али додаје да се то с намером ради, јер када нема начелника нема ко ни да одговара за одређене ствари и нико није крив. Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије, саркастично каже да нам шеф УКП-а и не треба, јер „судећи по изјавама министра полиције, у Србији је пад криминала и нема кланова”.

И директор и в. д.

Након одласка у пензију начелника Управе криминалистичке полиције Срђана Пасквалија за вршиоца дужности начелника постављен је директор полиције Владимир Ребић који тренутно руководи радом УКП-а, кажу за „Политику” у полицији.

„Остварени резултати УКП-а у 2017. години јасно показују огромно залагање њених припадника и пожртвовани рад на смањењу криминала у Србији. Прошле године извршен је најмањи број кривичних дела у последњих 20 година, тачније било је око 13.000 кривичних дела мање у односу на просек у последње две деценије”, кажу за наш лист у МУП-у.

Додају да је полиција током прошле године запленила 4,1 тону наркотика што је далеко најбољи резултат у последњих десет година.

„Такође, прошле године у нашој земљи било је 76 кривичних дела убистава, што је далеко најмањи број у последњих скоро 30 година. Поређења ради, број ових кривичних дела у Србији се од 2000. до 2012. године кретао између 120 и 215, па је тако рецимо 2000. године било 212 дела, следеће године 215, а 2009. су забележена 142 кривична дела убиства”, закључују у МУП-у.