Туче дошљака и грчких фармера

Специјално за „Политику”

Атина, 24. априла – Туча, повређени, пароле на грчком и страним језицима, нови штрајкови, претње и тензија која се не смањује – исход су сукоба емиграната из Пакистана и Индије са грчким фармерима на Пелопонезу. Све је почело штрајком око хиљаду дошљака који су, незадовољни дневницама и условима живота на пољима јагода обуставили рад. Траже да им се уместо 20 и 23, исплаћују 30 евра по дану и омогуће хумани услови живота.

Добро организована група грчких фармера, власника поља јагода, енергично је одговорила и дошло је до опште туче. Ухапшено је десет странаца.

Ове немиле снимке видела је цела грчка, али и европска, јавност. Окрвављени емигранти који траже своја права и показују бараке и најлонске ограде, некадашње пластиком прекривене леје са јагодама у којима они сада станују са породицама. Затим, другу тучу у којој су страдали активисти Комунистичке партије који су дошли као подршка страним радницима. Према тврдњама грчких комуниста, фармери су ангажовали обезбеђење које кажњава незадовољне емигранте, упада у бараке где живе, пуца у ваздух да их застраши и, чак, прави заседе комунистичким активистима који помажу радницима.

Све леве партије у Грчкој али и већина пољопривредника иступили су против понашања послодаваца на Пелопонезу захтевајући енергичну акцију владе која мора да изврши притисак на фармере да побољшају услове живота и рада страној радној снази, омогуће им медицинску помоћ. Прва провера је показала да је преко две и по хиљаде радника на пољима јагода ангажовано без докумената. Послодавцима прете велике казне, али је у исто време јасно да ако проблем не буде брзо решен, Грчкој, која производи хиљаде тона јагода, прети опасност да воће пропадне.

Наиме, одавно су емигранти једина радна снага на грчким пољима. За домаће становништво надничарење у пољима је један од послова са списка оних за које се Грци „не хватају”. Министар финансија Алогоскуфис је не једном изјавио да би без сезонске радне снаге грчка поља и воћњаци, виногради и маслињаци остали необрађени и неубрани, да би у многим гранама привреде били забележени слабији резултати. Само у пољопривреди они чине 90 одсто радне снаге. У земљи са 11 милиона становника, према службеним подацима, преко 16 одсто су странци. Истовремено са немилим догађајима на Пелопонезу, Грчкој је уз оштра упозорења из ЕУ стигла и критика Агенције за избеглице УН која сматра да се Атина небрижљиво и нехумано односи према „ дошљацима”. Прецизније, да, како је то закључио Европски савет за избеглице и нагласио генерални секретар Бјарте Ванвик, „Грчка није сигурно место за оне којима је потребна заштита”.

Грчка је оштро реаговала и овакве закључке назвала, у најмању руку, нефер јер је земља због огромног броја избеглица који нелегалним каналима улазе у њу у незавидном положају. По речима шефа полицијске службе за избеглице Николаса Ставракакиса, у 2006. години је поднето преко 12.000 захтева за азил, а прошле године овај број је више него удвостручен.

Наиме, за многе емигранте који стижу бродовима и чамцима из Турске, где им узимају новац и затим их напуштају на отвореном мору или поред грчких територијалних вода, Грчка је прва земља у коју улазе и која би по међународним правилима требало да им омогући основну правну и хуманитарну помоћ. Неретко, грчке патроле на мору спасавају напуштене избеглице које данима плутају без хране и воде. Многи од њих умру пре него што се докопају обећане обале.