Tuče došljaka i grčkih farmera

Specijalno za „Politiku”

Atina, 24. aprila – Tuča, povređeni, parole na grčkom i stranim jezicima, novi štrajkovi, pretnje i tenzija koja se ne smanjuje – ishod su sukoba emigranata iz Pakistana i Indije sa grčkim farmerima na Peloponezu. Sve je počelo štrajkom oko hiljadu došljaka koji su, nezadovoljni dnevnicama i uslovima života na poljima jagoda obustavili rad. Traže da im se umesto 20 i 23, isplaćuju 30 evra po danu i omoguće humani uslovi života.

Dobro organizovana grupa grčkih farmera, vlasnika polja jagoda, energično je odgovorila i došlo je do opšte tuče. Uhapšeno je deset stranaca.

Ove nemile snimke videla je cela grčka, ali i evropska, javnost. Okrvavljeni emigranti koji traže svoja prava i pokazuju barake i najlonske ograde, nekadašnje plastikom prekrivene leje sa jagodama u kojima oni sada stanuju sa porodicama. Zatim, drugu tuču u kojoj su stradali aktivisti Komunističke partije koji su došli kao podrška stranim radnicima. Prema tvrdnjama grčkih komunista, farmeri su angažovali obezbeđenje koje kažnjava nezadovoljne emigrante, upada u barake gde žive, puca u vazduh da ih zastraši i, čak, pravi zasede komunističkim aktivistima koji pomažu radnicima.

Sve leve partije u Grčkoj ali i većina poljoprivrednika istupili su protiv ponašanja poslodavaca na Peloponezu zahtevajući energičnu akciju vlade koja mora da izvrši pritisak na farmere da poboljšaju uslove života i rada stranoj radnoj snazi, omoguće im medicinsku pomoć. Prva provera je pokazala da je preko dve i po hiljade radnika na poljima jagoda angažovano bez dokumenata. Poslodavcima prete velike kazne, ali je u isto vreme jasno da ako problem ne bude brzo rešen, Grčkoj, koja proizvodi hiljade tona jagoda, preti opasnost da voće propadne.

Naime, odavno su emigranti jedina radna snaga na grčkim poljima. Za domaće stanovništvo nadničarenje u poljima je jedan od poslova sa spiska onih za koje se Grci „ne hvataju”. Ministar finansija Alogoskufis je ne jednom izjavio da bi bez sezonske radne snage grčka polja i voćnjaci, vinogradi i maslinjaci ostali neobrađeni i neubrani, da bi u mnogim granama privrede bili zabeleženi slabiji rezultati. Samo u poljoprivredi oni čine 90 odsto radne snage. U zemlji sa 11 miliona stanovnika, prema službenim podacima, preko 16 odsto su stranci. Istovremeno sa nemilim događajima na Peloponezu, Grčkoj je uz oštra upozorenja iz EU stigla i kritika Agencije za izbeglice UN koja smatra da se Atina nebrižljivo i nehumano odnosi prema „ došljacima”. Preciznije, da, kako je to zaključio Evropski savet za izbeglice i naglasio generalni sekretar Bjarte Vanvik, „Grčka nije sigurno mesto za one kojima je potrebna zaštita”.

Grčka je oštro reagovala i ovakve zaključke nazvala, u najmanju ruku, nefer jer je zemlja zbog ogromnog broja izbeglica koji nelegalnim kanalima ulaze u nju u nezavidnom položaju. Po rečima šefa policijske službe za izbeglice Nikolasa Stavrakakisa, u 2006. godini je podneto preko 12.000 zahteva za azil, a prošle godine ovaj broj je više nego udvostručen.

Naime, za mnoge emigrante koji stižu brodovima i čamcima iz Turske, gde im uzimaju novac i zatim ih napuštaju na otvorenom moru ili pored grčkih teritorijalnih voda, Grčka je prva zemlja u koju ulaze i koja bi po međunarodnim pravilima trebalo da im omogući osnovnu pravnu i humanitarnu pomoć. Neretko, grčke patrole na moru spasavaju napuštene izbeglice koje danima plutaju bez hrane i vode. Mnogi od njih umru pre nego što se dokopaju obećane obale.