Цена Ердогановог митинга у „Зетри”

Ласић је уверен да се БиХ после посете за неколико корака удаљила од ЕУ.

И професор на Филозофском факултету у Сарајеву Хуснија Камберовић оцењује за Н1 да је доласком Ердогана у Сарајево послат лош сигнал у Европу из БиХ.

Изетбеговићев говор на скупу у „Зетри”, сарајевски професор Енвер Казаз прокоментарисао је за „Кликс” рекавши да је „потпуно изгубио компас и своју политику послао у средњи век”: „Уместо да боснизира Бошњаке, он их је туркизирао или потурчио. Изетбеговић никада није развио визију БиХ.”

То што је Ердогану забрањено да одржи скупове у европским државама, које се хвале слободама окупљања и кретања, послужило је турском председнику да са скупа у „Зетри” на ком су присталице узвикивале „Алаху екбер”, уз скандирање „Султан, султан” машући турским и босанским заставама, изговори како је Сарајево данас показало „светлу страну демократије”, за разлику од ЕУ.

Тако портал „Ал монитор”, са седиштем у Вашингтону, наводи да је Ердоганов говор у Сарајеву „акт политичког пркоса против Аустрије, Немачке и Холандије”, које су одбиле да му дају дозволу да се обрати турској дијаспори на њиховом тлу.

Медији примећују да Ердогана у Сарајеву нису дочекали српски као ни хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић, који је правдајући се европским колегама због Ердогановог доласка рекао да је „за посету сазнао из медија”. Из Бањалуке признају да је реч о великом државнику који, скренули су пажњу у РС, треба да зна где је граница када је реч о уплитању у унутрашње ствари БиХ, за коју пак турски председник у Сарајеву поручује како је „никада није сматрао другим простором”. Турски председник рекао је после састанка две делегације и то да Турска нема никаквих скривених намера према БиХ и да ће наставити пружати подршку стабилности, целовитости и суверенитету земље, која се, како је рекао, састоји од два ентитета и једног дистрикта.

Ни у Сарајеву међу бошњачким представницима и интелектуалцима нису сви били нарочито одушевљени због Ердогановог доласка. Доминантни страхови који су се јављали, сем тога да не пристају „бити вазали Анкаре”, јесу бојазни да би угошћавање турског председника могло да отвори врата и другима да са истом лежерношћу долазе у посете БиХ. При томе мислећи најпре на Србију и Хрватску, али вероватно и на Русију.

Утицаја Русије у контексту Ердоганове посете дотакао се и председник Милорад Додик, председник РС, рекавши како је занимљиво погледати дешавања у Сарајеву и присетити се прича о наводном руском утицају на БиХ. На то, између осталог, указује и „Политико”, који на свом сајту наводи да Турска појачава свој утицај на Балкану, док ЕУ гледа у другом правцу – Русију. Лист наводи да је током 15-годишње владавине Ердогана, Турска уложила значајне напоре и новац на стицање све већег политичког, културног и економског положаја на западном Балкану, па констатује да ЕУ не брине економско присуство Турске, већ страх да би Анкара могла стећи политички утицај науштрб Брисела. Ројтерс оцењује да због одбијања ЕУ, Балкан сада тражи инвеститоре у Турској, те да регион постаје место на коме снагу одмеравају ЕУ и Турска, а и Русија и Кина се боре за утицај. Британска агенција упозорава да због одбијања ЕУ, Балкан сада тражи инвеститоре из Турске.