Cena Erdoganovog mitinga u „Zetri”

Lasić je uveren da se BiH posle posete za nekoliko koraka udaljila od EU.

I profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Husnija Kamberović ocenjuje za N1 da je dolaskom Erdogana u Sarajevo poslat loš signal u Evropu iz BiH.

Izetbegovićev govor na skupu u „Zetri”, sarajevski profesor Enver Kazaz prokomentarisao je za „Kliks” rekavši da je „potpuno izgubio kompas i svoju politiku poslao u srednji vek”: „Umesto da bosnizira Bošnjake, on ih je turkizirao ili poturčio. Izetbegović nikada nije razvio viziju BiH.”

To što je Erdoganu zabranjeno da održi skupove u evropskim državama, koje se hvale slobodama okupljanja i kretanja, poslužilo je turskom predsedniku da sa skupa u „Zetri” na kom su pristalice uzvikivale „Alahu ekber”, uz skandiranje „Sultan, sultan” mašući turskim i bosanskim zastavama, izgovori kako je Sarajevo danas pokazalo „svetlu stranu demokratije”, za razliku od EU.

Tako portal „Al monitor”, sa sedištem u Vašingtonu, navodi da je Erdoganov govor u Sarajevu „akt političkog prkosa protiv Austrije, Nemačke i Holandije”, koje su odbile da mu daju dozvolu da se obrati turskoj dijaspori na njihovom tlu.

Mediji primećuju da Erdogana u Sarajevu nisu dočekali srpski kao ni hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović, koji je pravdajući se evropskim kolegama zbog Erdoganovog dolaska rekao da je „za posetu saznao iz medija”. Iz Banjaluke priznaju da je reč o velikom državniku koji, skrenuli su pažnju u RS, treba da zna gde je granica kada je reč o uplitanju u unutrašnje stvari BiH, za koju pak turski predsednik u Sarajevu poručuje kako je „nikada nije smatrao drugim prostorom”. Turski predsednik rekao je posle sastanka dve delegacije i to da Turska nema nikakvih skrivenih namera prema BiH i da će nastaviti pružati podršku stabilnosti, celovitosti i suverenitetu zemlje, koja se, kako je rekao, sastoji od dva entiteta i jednog distrikta.

Ni u Sarajevu među bošnjačkim predstavnicima i intelektualcima nisu svi bili naročito oduševljeni zbog Erdoganovog dolaska. Dominantni strahovi koji su se javljali, sem toga da ne pristaju „biti vazali Ankare”, jesu bojazni da bi ugošćavanje turskog predsednika moglo da otvori vrata i drugima da sa istom ležernošću dolaze u posete BiH. Pri tome misleći najpre na Srbiju i Hrvatsku, ali verovatno i na Rusiju.

Uticaja Rusije u kontekstu Erdoganove posete dotakao se i predsednik Milorad Dodik, predsednik RS, rekavši kako je zanimljivo pogledati dešavanja u Sarajevu i prisetiti se priča o navodnom ruskom uticaju na BiH. Na to, između ostalog, ukazuje i „Politiko”, koji na svom sajtu navodi da Turska pojačava svoj uticaj na Balkanu, dok EU gleda u drugom pravcu – Rusiju. List navodi da je tokom 15-godišnje vladavine Erdogana, Turska uložila značajne napore i novac na sticanje sve većeg političkog, kulturnog i ekonomskog položaja na zapadnom Balkanu, pa konstatuje da EU ne brine ekonomsko prisustvo Turske, već strah da bi Ankara mogla steći politički uticaj nauštrb Brisela. Rojters ocenjuje da zbog odbijanja EU, Balkan sada traži investitore u Turskoj, te da region postaje mesto na kome snagu odmeravaju EU i Turska, a i Rusija i Kina se bore za uticaj. Britanska agencija upozorava da zbog odbijanja EU, Balkan sada traži investitore iz Turske.