Србија се обавезала да озваничи истополне заједнице
Србија има обавезу да донесе закон о регистрованом партнерству између особа истог пола до октобра 2019. године. То је предвиђено Акционим планом за примену националне стратегије превенције и заштите од дискриминације, али са писањем овог закона није се ни почело, а радна група није ни основана. Иако је председник Геј лезбејског инфо-центра Предраг Аздејковић духовито приметио да хомосексуалци у Србији траже законско право да и они буду несрећни у браку, правници се уозбиље када говоре о томе да геј особе немају бројна законска права – почев од права на наслеђивање, па до права на заштиту од насиља у породици. Представници ЛГБТ организација кажу да они који желе „папир” као доказ љубави бракове склапају у некој од европских земаља. Та документа, међутим, Србија – не признаје.
Јованка Тодоровић из Центра за промоцију људских права ЛГБТ особа „Гејтен” подсећа да је цивилни сектор написао Нацрт закона о регистрованим истополним заједницама још 2010. године. Овај нацрт не предвиђа могућност да особе истог пола ступе у брак, јер је брак између припадника истог пола забрањен Уставом, а овим законским актом није предвиђено ни усвајање деце. Законом је предвиђено да регистровани партнери уживају сва законом одређена права из пензијског, здравственог и социјалног осигурања као и супружници у браку.
У случају болести једног регистрованог партнера други партнер има право да буде обавештен о његовој болести, току лечења и другим чињеницама које се тичу здравственог стања и право да учествује у доношењу одлука у погледу избора медицинског третмана. Регистровани партнер има право наслеђивања под истим условима као и брачни друг, а овим законским актом предвиђена је и заштита од насиља у породици.
– Парадоксално је да Србија признаје хомосексуалне бракове када су у питању дипломате, јер сви припадници дипломатског кора који дођу на службу у нашу земљу са својим истополним партнером могу да регулишу свој статус. Другим речима, ми тражимо да грађани Србије имају иста људска права која имају и дипломате – примећује Јованка Тодоровић.
Она је истакла да Европска унија ни на један начин не условљава улазак Србије у породицу европских народа усвајањем закона о регистрованом партнерству. Међутим, с обзиром на то да је више од две трећине земаља чланица Савета Европе законима регулисало ову област, нерегулисање се сматра кршењем права ЛГБТ заједнице. Наша саговорница додаје да важну прекретницу у легализацији истополних заједница представља пресуда Европског суда за људска права из 2015. године, који је у случају „Олијари и други против Италије” пресудио да Италија крши Члан 8 Европске конвенције о људским правима, јер не пружа било који облик правног признања истополним паровима.
Грађанска партнерства у девет европских држава
У овом моменту истополни бракови признати су у 16 европских држава: Аустрији, Белгији, Данској, Холандији, Ирској, Луксембургу, Немачкој, Норвешкој, Португалији, Шпанији, Шведској, Великој Британији, Финској, Француској, Словенији и на Исланду. Све савезне државе САД признају хомосексуалне бракове, као и Канада, Јужноафричка Република, Аргентина, Уругвај, Бразил, Нови Зеланд и Тајван.
Законе о грађанским партнерствима између особа истог пола донело је девет европских држава – Мађарска, Чешка, Хрватска, Италија, Грчка, Кипар, Швајцарска, Естонија и Словенија – а већина земаља у источној Европи није легализовала истополне заједнице. Усвајање деце могуће је у 26 држава света које признају истополне заједнице или бракове, а у пет земаља света могуће је усвојити само децу партнера односно партнерке, али заједничко усвојење није могуће.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
