Нови Зеланд објавио рат сиромаштву
Док се нације широм света наоружавају и размењују претње ракетама, „ватром и бесом”, Нови Зеланд креће у обрачун до потпуног уништења – сиромаштва и бескућништва. Циљ је стварање државе благостања у којој се успех не одражава националним БДП-ом, већ се мери срећом. Како утопистички, или макар предизборно, звучи ово обећање новозеландских власти. Ипак, тамошња влада почела је нешто и да ради у том погледу. Део јавности скептичан је да ће се њихова бајка срећно и завршити, али су и задовољни јер је макар започета – усредсређивањем државног новца за побољшање здравства и образовања.
Новозеландски „Хералд” јавља да главне буџетске ставке чине повећање трошкова за здравство од 3,2 милијарде долара, посвећеност изградњи додатних 1.600 објеката за становање сваке године, јефтиније кућне посете доктора за пола милиона људи (бесплатне за децу млађу од 14 година), 450 милиона долара за нове школе.
Образовни сектор је такође приоритет, при чему ће одељење за едукацију најмлађих добити додатних 590 милиона долара током четири године. Биће обезбеђено 284 милиона за малишане са посебним потребама јер влада сматра да свако дете, без обзира на то колико су богати њихови родитељи и којим језиком говоре, има право на квалитетно образовање.
Ова амбициозна социјална политика обухвата и сузбијање климатских промена и стамбено збрињавање сваког Новозеланђанина. Када је усвојила овај буџет, влада се извинила и захвалила здравственом особљу рекавши да су дуго носили неправедан терет, били занемарени и премало плаћени. Несвакидашњи потез – да новац уложи у ове секторе а не у одбрану (која је најгоре прошла добивши 324 милиона за наредне четири године уместо 982, колико им је наменила претходна власт), на нож је дочекала опозиција рекавши да власт показује специфичан облик неспособности у управљању економијом, да су пројекције развоја земље више нада него предвиђања, те да би било боље да се посвете правој обнови.
„Да обновимо шта?”, упитала је премијерка бранећи од критика буџет. „Па, хајде да почнемо с обновом репутације Новог Зеланда”, наставила је рекавши да стартују од изградње владе која ће бринути о људима. Џасинда Ардерн (37), најмлађа премијерка у новозеландској историји, државна средства није распоређивала размишљајући о изборном циклусу (макар не на уврежен начин). Њима је јака економија такође важна али, кажу, не губе из вида да је битна јер треба да омогући грађанима да живе боље. Зато ова лабуристичка влада не жели да управља сиромаштвом и бескућништвом – већ да их оконча.
Овакав приступ управљању био је очекиван од Ардернове, која од прошлогодишњег доласка на власт привлачи глобалну медијску пажњу, поготово након што је капитализам назвала промашајем.
„Плате не прате инфлацију. Која је сврха економског раста када имамо једну од најгорих ситуација у погледу бескућништва у развијеном свету”, цитирао ју је „Њу стејтсмен”.
Народ воли сентимент којим она зрачи. Воле је и медији, којима се много допало када је у јеку афере „Скрипаљ”, када је свет солидаришући се с Лондоном протерао руске дипломате назвавши их шпијунима, рекла да би их и она радо протерала, само када би такве могла да нађе. Недавно је постала и први политичар на свету који се обратио као холограм. Како није била присутна на технолошком сајму, гостима се обратила у виртуелној форми, користећи холограмску технологију.
Ардернова, према анкетама, ужива и већинску подршку грађана. Након што су опоненти њену политику назвали ограниченом, усијале су се друштвене мреже преко којих су Новозеланђани поручивали опозицији да ово није сан већ реалност у којој њихова премијерка демонстрира како влада треба да изгледа, те да су уз њу јер би радије била премијер који је покушао и изгубио него да ништа не покушава.
Огласила се и она рекавши: „Можемо да се држимо статуса кво, или да покушамо. Желим да моје дете, када погледа уназад, позитивно оцени напоре своје државе, уместо да жели да мења име.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


