Novi Zeland objavio rat siromaštvu
Dok se nacije širom sveta naoružavaju i razmenjuju pretnje raketama, „vatrom i besom”, Novi Zeland kreće u obračun do potpunog uništenja – siromaštva i beskućništva. Cilj je stvaranje države blagostanja u kojoj se uspeh ne odražava nacionalnim BDP-om, već se meri srećom. Kako utopistički, ili makar predizborno, zvuči ovo obećanje novozelandskih vlasti. Ipak, tamošnja vlada počela je nešto i da radi u tom pogledu. Deo javnosti skeptičan je da će se njihova bajka srećno i završiti, ali su i zadovoljni jer je makar započeta – usredsređivanjem državnog novca za poboljšanje zdravstva i obrazovanja.
Novozelandski „Herald” javlja da glavne budžetske stavke čine povećanje troškova za zdravstvo od 3,2 milijarde dolara, posvećenost izgradnji dodatnih 1.600 objekata za stanovanje svake godine, jeftinije kućne posete doktora za pola miliona ljudi (besplatne za decu mlađu od 14 godina), 450 miliona dolara za nove škole.
Obrazovni sektor je takođe prioritet, pri čemu će odeljenje za edukaciju najmlađih dobiti dodatnih 590 miliona dolara tokom četiri godine. Biće obezbeđeno 284 miliona za mališane sa posebnim potrebama jer vlada smatra da svako dete, bez obzira na to koliko su bogati njihovi roditelji i kojim jezikom govore, ima pravo na kvalitetno obrazovanje.
Ova ambiciozna socijalna politika obuhvata i suzbijanje klimatskih promena i stambeno zbrinjavanje svakog Novozelanđanina. Kada je usvojila ovaj budžet, vlada se izvinila i zahvalila zdravstvenom osoblju rekavši da su dugo nosili nepravedan teret, bili zanemareni i premalo plaćeni. Nesvakidašnji potez – da novac uloži u ove sektore a ne u odbranu (koja je najgore prošla dobivši 324 miliona za naredne četiri godine umesto 982, koliko im je namenila prethodna vlast), na nož je dočekala opozicija rekavši da vlast pokazuje specifičan oblik nesposobnosti u upravljanju ekonomijom, da su projekcije razvoja zemlje više nada nego predviđanja, te da bi bilo bolje da se posvete pravoj obnovi.
„Da obnovimo šta?”, upitala je premijerka braneći od kritika budžet. „Pa, hajde da počnemo s obnovom reputacije Novog Zelanda”, nastavila je rekavši da startuju od izgradnje vlade koja će brinuti o ljudima. Džasinda Ardern (37), najmlađa premijerka u novozelandskoj istoriji, državna sredstva nije raspoređivala razmišljajući o izbornom ciklusu (makar ne na uvrežen način). Njima je jaka ekonomija takođe važna ali, kažu, ne gube iz vida da je bitna jer treba da omogući građanima da žive bolje. Zato ova laburistička vlada ne želi da upravlja siromaštvom i beskućništvom – već da ih okonča.
Ovakav pristup upravljanju bio je očekivan od Ardernove, koja od prošlogodišnjeg dolaska na vlast privlači globalnu medijsku pažnju, pogotovo nakon što je kapitalizam nazvala promašajem.
„Plate ne prate inflaciju. Koja je svrha ekonomskog rasta kada imamo jednu od najgorih situacija u pogledu beskućništva u razvijenom svetu”, citirao ju je „Nju stejtsmen”.
Narod voli sentiment kojim ona zrači. Vole je i mediji, kojima se mnogo dopalo kada je u jeku afere „Skripalj”, kada je svet solidarišući se s Londonom proterao ruske diplomate nazvavši ih špijunima, rekla da bi ih i ona rado proterala, samo kada bi takve mogla da nađe. Nedavno je postala i prvi političar na svetu koji se obratio kao hologram. Kako nije bila prisutna na tehnološkom sajmu, gostima se obratila u virtuelnoj formi, koristeći hologramsku tehnologiju.
Ardernova, prema anketama, uživa i većinsku podršku građana. Nakon što su oponenti njenu politiku nazvali ograničenom, usijale su se društvene mreže preko kojih su Novozelanđani poručivali opoziciji da ovo nije san već realnost u kojoj njihova premijerka demonstrira kako vlada treba da izgleda, te da su uz nju jer bi radije bila premijer koji je pokušao i izgubio nego da ništa ne pokušava.
Oglasila se i ona rekavši: „Možemo da se držimo statusa kvo, ili da pokušamo. Želim da moje dete, kada pogleda unazad, pozitivno oceni napore svoje države, umesto da želi da menja ime.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
