„Северна Македонија” остаје у игри

„Циљ је да нешто узмемо назад, нешто што су последњих 70 година предали други, наши претходници, а не да нешто дамо”, изјавио је Ципрас у Солуну и нагласио да су „више од 70 година наши северни суседи имали државу као републику у оквиру Југославије и затим као самосталну државу, и све то под називом Македонија. Носе име које, у одсуству неке друге одреднице, упућује на античку Грчку и богато културно наслеђе грчке Македоније. Није лако, али управо то покушавамо да вратимо!”

Управо зато би, по речима Ципраса, решење у коме би се испред назива „Македонија” нашла нека географска одредница представљао – велику победу.

Њујоршки сусрет шефова дипломатије Никоса Коцијаса и Николе Димитрова с преговарачем УН Метјуом Нимицом, који безуспешно већ две деценије врти исте предлоге могућег новог уставног назива за Македонију, у суштини је био враћање на старо јер, као и до сада, Атина и Скопље нису били у стању да се сами договоре. Ипак, по општој оцени, ово је био кризни састанак од кога ће зависити курс и даља судбина преговора који ће се очигледно одвијати уз притиске из Вашингтона и европских метропола.

Иако Атина тврди да није под притиском са стране те да има иницијативу у акцијама, очигледно је да јој партнери у ЕУ и НАТО-у остављају све мање маневарског простора и да журе да консолидују ситуацију у региону где је све присутнији утицај Русије. Грчкој је у САД обећана подршка у намери да обнови економију и у исто време истакнута њена водећа улога у региону у напорима за решавање проблема на Балкану и источном Средоземљу. Прецизније речено, то је и било и подсећање на чињеницу да ће, уколико се не реши спор са Скопљем, и сама сносити одговорност за развој односа у региону. То би, уколико с преговорима и даље буде запињало, Грчку и Македонију могло да увуче у зачарани круг међусобних оптужби и пребацивања одговорности с једних на друге.

Премијер Алексис Ципрас, коме према испитивању јавног мњења популарност опада и који за више од десет одсто заостаје у односу на лидера конзервативне Нове демократије, решен је да иде до краја.

Чињеницу да је на митинге против коришћења назива „Македонија” у Солуну и Атини изашло милион људи, Ципрас је минимизирао не придајући им значај, званично умањујући број учесника и настављајући политику преговора, дубоко уверен да је то једини прави начин за решавање спора. Сународницима је тада поручио да се „за националне интересе не бори на улицама и фолклором, већ добро осмишљеном акцијом и за преговарачким столом”.

„Уколико се споразумемо, то ће бити обострана корист! Спасли смо се од банкрота, ја ћу решити и македонско питање”, изјавио је тада Ципрас.

Сат откуцава, самит ЕУ је у јуну, НАТО скуп у јулу и државе чланице јако желе да Македонији тада упуте формални позив за почетак преговора о приступању.

Већина западног света тешко да може да схвати Атину и Скопље, истинску суштину проблема и спора око имена Македонија, који је почео 1991. проглашењем независности Македоније од Југославије под именом Република Македонија.

Грчка тврди да због историјског и културног наслеђа смо она има легитимно право да користи назив „Македонија” што неки аналитичари оспоравају, тврдећи да културна и историјска баштина није ексклузивно право једне државе, већ човечанства у целини чиме овај сукоб, по њима – губи смисао.

Међутим, Грчка и Македонија то већ више од две деценије виде другачије. Грчка је од почетка сматрала да је употреба македонског имена и назив Република Македонија напад на грчке националне интересе, њену територијалност и националну културу и зато је после распада Југославије у медијској кампањи суседну земљу сводила на појам „Скопље”, а народ на „Скопљанце”. Тако је и признавање Македоније каснило и тек 1993. УН и неке европске земље, укључујући Немачку и Француску и друге међународне организације, званично је признају под привременим називом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).

Спор око имена у годинама које су уследиле није успела да реши ниједна влада и 2008. године Грчка је употребила вето и срушила амбиције Македоније да се придружи ЕУ и НАТО-у. Понуда Македонији да се придружи Северноатлантском пакту није повучена већ је замрзнута, а на рачун Грчке упућене су многе замерке. Скопље је упутило тужбу Међународном суду правде у Хагу чији је први потез био да суседним земљама упути савет да спор треба решавати билатералним путем. Већ 2010. Грчка је предложила назив „Северна Македонија” што је македонски премијер Никола Груевски одбио и међународне организације су тада почеле да користе назив БЈРМ који су још раније усвојиле УН. Међународни суд правде је 2011. осудио Грчку због блокирања пријема Македоније јер је, по његовој оцени, Атина прекршила обавезу да не употребљава вето за улазак Скопља у међународне организације али уколико то чини под називом БЈРМ. Међутим, рад суда има симболичан значај, не може да се одреди новчана казна или Грчка присили да се у будућности уздржи од сличних потеза.

Почетком 2012. интензивирани су поновни напори међународне заједнице да се спор решава и поново су се активирале УН и њихов преговарач Метју Нимиц. Није било напретка, а у међувремену економска криза је приоритете Грчке одвукла на другу страну. Тек недавно су преговори између два суседа обновљени. Атини и Скопљу је јасно стављено до знања да спор морају да реше и да без договора око имена, Македонија не може да отпочне преговоре о приступању ЕУ и НАТО-у.

Шефови дипломатија Атине и Скопља после Њујорка су разговоре наставили у Бриселу у покушају да се у кратком року измени ситуација, политичка клима у редовима опозиције, пронађу додирне тачке и евентуално створи услов за поновни сусрет Ципраса и Заева на Преспи. Када би до њега дошло, то би значило да је коначни споразум на видику, да Атина добија шансу да има један спољнополитички, али и унутрашњи проблем мање. У исто време, за Скопље то би била могућност да већ овог лета отпочне преговоре о приступању ЕУ и НАТО.

Политички аналитичари упозоравају да је спор око имена и решење на које ће Ципрас пристати, велики ризик и за њега и Сиризу која је већ изгубила подршку народа због фискалних реформи, драстичних мера штедње незапослености, непрекидног смањења пензија које су трећину Грка гурнуле у сиромаштво.

„Уз све то, менталитет Грка, њихов однос према историјским и националним симболима је непромењен и зато је врло тешко у тим осетљивим питањима рачунати на компромис”, изјавио је Костас Ифантис, професор међународних односа на Универзитету Пантеион у Атини.

Истовремено, не попушта ни коалициони партнер у влади, партија АНЕЛ, чији лидер министар одбране Панос Каменос понавља да у парламенту неће гласати ни за једно решење које ће у будућем имену суседне државе садржати назив „Македонија”. Против таквог решења ће гласати и Нова демократија, комунисти.

Истовремено, председник Грчке Прокопис Павлопулос инсистира да свако решење мора да прати политички консензус јер су, у ситуацији у којој се Грчка налази, опасна нова дељења и конфронтације.