„Severna Makedonija” ostaje u igri

„Cilj je da nešto uzmemo nazad, nešto što su poslednjih 70 godina predali drugi, naši prethodnici, a ne da nešto damo”, izjavio je Cipras u Solunu i naglasio da su „više od 70 godina naši severni susedi imali državu kao republiku u okviru Jugoslavije i zatim kao samostalnu državu, i sve to pod nazivom Makedonija. Nose ime koje, u odsustvu neke druge odrednice, upućuje na antičku Grčku i bogato kulturno nasleđe grčke Makedonije. Nije lako, ali upravo to pokušavamo da vratimo!”

Upravo zato bi, po rečima Ciprasa, rešenje u kome bi se ispred naziva „Makedonija” našla neka geografska odrednica predstavljao – veliku pobedu.

Njujorški susret šefova diplomatije Nikosa Kocijasa i Nikole Dimitrova s pregovaračem UN Metjuom Nimicom, koji bezuspešno već dve decenije vrti iste predloge mogućeg novog ustavnog naziva za Makedoniju, u suštini je bio vraćanje na staro jer, kao i do sada, Atina i Skoplje nisu bili u stanju da se sami dogovore. Ipak, po opštoj oceni, ovo je bio krizni sastanak od koga će zavisiti kurs i dalja sudbina pregovora koji će se očigledno odvijati uz pritiske iz Vašingtona i evropskih metropola.

Iako Atina tvrdi da nije pod pritiskom sa strane te da ima inicijativu u akcijama, očigledno je da joj partneri u EU i NATO-u ostavljaju sve manje manevarskog prostora i da žure da konsoliduju situaciju u regionu gde je sve prisutniji uticaj Rusije. Grčkoj je u SAD obećana podrška u nameri da obnovi ekonomiju i u isto vreme istaknuta njena vodeća uloga u regionu u naporima za rešavanje problema na Balkanu i istočnom Sredozemlju. Preciznije rečeno, to je i bilo i podsećanje na činjenicu da će, ukoliko se ne reši spor sa Skopljem, i sama snositi odgovornost za razvoj odnosa u regionu. To bi, ukoliko s pregovorima i dalje bude zapinjalo, Grčku i Makedoniju moglo da uvuče u začarani krug međusobnih optužbi i prebacivanja odgovornosti s jednih na druge.

Premijer Aleksis Cipras, kome prema ispitivanju javnog mnjenja popularnost opada i koji za više od deset odsto zaostaje u odnosu na lidera konzervativne Nove demokratije, rešen je da ide do kraja.

Činjenicu da je na mitinge protiv korišćenja naziva „Makedonija” u Solunu i Atini izašlo milion ljudi, Cipras je minimizirao ne pridajući im značaj, zvanično umanjujući broj učesnika i nastavljajući politiku pregovora, duboko uveren da je to jedini pravi način za rešavanje spora. Sunarodnicima je tada poručio da se „za nacionalne interese ne bori na ulicama i folklorom, već dobro osmišljenom akcijom i za pregovaračkim stolom”.

„Ukoliko se sporazumemo, to će biti obostrana korist! Spasli smo se od bankrota, ja ću rešiti i makedonsko pitanje”, izjavio je tada Cipras.

Sat otkucava, samit EU je u junu, NATO skup u julu i države članice jako žele da Makedoniji tada upute formalni poziv za početak pregovora o pristupanju.

Većina zapadnog sveta teško da može da shvati Atinu i Skoplje, istinsku suštinu problema i spora oko imena Makedonija, koji je počeo 1991. proglašenjem nezavisnosti Makedonije od Jugoslavije pod imenom Republika Makedonija.

Grčka tvrdi da zbog istorijskog i kulturnog nasleđa smo ona ima legitimno pravo da koristi naziv „Makedonija” što neki analitičari osporavaju, tvrdeći da kulturna i istorijska baština nije ekskluzivno pravo jedne države, već čovečanstva u celini čime ovaj sukob, po njima – gubi smisao.

Međutim, Grčka i Makedonija to već više od dve decenije vide drugačije. Grčka je od početka smatrala da je upotreba makedonskog imena i naziv Republika Makedonija napad na grčke nacionalne interese, njenu teritorijalnost i nacionalnu kulturu i zato je posle raspada Jugoslavije u medijskoj kampanji susednu zemlju svodila na pojam „Skoplje”, a narod na „Skopljance”. Tako je i priznavanje Makedonije kasnilo i tek 1993. UN i neke evropske zemlje, uključujući Nemačku i Francusku i druge međunarodne organizacije, zvanično je priznaju pod privremenim nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM).

Spor oko imena u godinama koje su usledile nije uspela da reši nijedna vlada i 2008. godine Grčka je upotrebila veto i srušila ambicije Makedonije da se pridruži EU i NATO-u. Ponuda Makedoniji da se pridruži Severnoatlantskom paktu nije povučena već je zamrznuta, a na račun Grčke upućene su mnoge zamerke. Skoplje je uputilo tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu čiji je prvi potez bio da susednim zemljama uputi savet da spor treba rešavati bilateralnim putem. Već 2010. Grčka je predložila naziv „Severna Makedonija” što je makedonski premijer Nikola Gruevski odbio i međunarodne organizacije su tada počele da koriste naziv BJRM koji su još ranije usvojile UN. Međunarodni sud pravde je 2011. osudio Grčku zbog blokiranja prijema Makedonije jer je, po njegovoj oceni, Atina prekršila obavezu da ne upotrebljava veto za ulazak Skoplja u međunarodne organizacije ali ukoliko to čini pod nazivom BJRM. Međutim, rad suda ima simboličan značaj, ne može da se odredi novčana kazna ili Grčka prisili da se u budućnosti uzdrži od sličnih poteza.

Početkom 2012. intenzivirani su ponovni napori međunarodne zajednice da se spor rešava i ponovo su se aktivirale UN i njihov pregovarač Metju Nimic. Nije bilo napretka, a u međuvremenu ekonomska kriza je prioritete Grčke odvukla na drugu stranu. Tek nedavno su pregovori između dva suseda obnovljeni. Atini i Skoplju je jasno stavljeno do znanja da spor moraju da reše i da bez dogovora oko imena, Makedonija ne može da otpočne pregovore o pristupanju EU i NATO-u.

Šefovi diplomatija Atine i Skoplja posle Njujorka su razgovore nastavili u Briselu u pokušaju da se u kratkom roku izmeni situacija, politička klima u redovima opozicije, pronađu dodirne tačke i eventualno stvori uslov za ponovni susret Ciprasa i Zaeva na Prespi. Kada bi do njega došlo, to bi značilo da je konačni sporazum na vidiku, da Atina dobija šansu da ima jedan spoljnopolitički, ali i unutrašnji problem manje. U isto vreme, za Skoplje to bi bila mogućnost da već ovog leta otpočne pregovore o pristupanju EU i NATO.

Politički analitičari upozoravaju da je spor oko imena i rešenje na koje će Cipras pristati, veliki rizik i za njega i Sirizu koja je već izgubila podršku naroda zbog fiskalnih reformi, drastičnih mera štednje nezaposlenosti, neprekidnog smanjenja penzija koje su trećinu Grka gurnule u siromaštvo.

„Uz sve to, mentalitet Grka, njihov odnos prema istorijskim i nacionalnim simbolima je nepromenjen i zato je vrlo teško u tim osetljivim pitanjima računati na kompromis”, izjavio je Kostas Ifantis, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Panteion u Atini.

Istovremeno, ne popušta ni koalicioni partner u vladi, partija ANEL, čiji lider ministar odbrane Panos Kamenos ponavlja da u parlamentu neće glasati ni za jedno rešenje koje će u budućem imenu susedne države sadržati naziv „Makedonija”. Protiv takvog rešenja će glasati i Nova demokratija, komunisti.

Istovremeno, predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos insistira da svako rešenje mora da prati politički konsenzus jer su, u situaciji u kojoj se Grčka nalazi, opasna nova deljenja i konfrontacije.