Турски официр добио азил у Грчкој

У међувремену, они су осумњичени да су били планирали атентат на председника државе Реџепа Тајипа Ердогана, који се те ноћи са породицом затекао у летовалишту Мармарис недалеко од Истанбула. Они то упорно демантују, али џаба – турска влада упорно тражи њихово изручење.

Државни савет Грчке, највише административно тело, ове седмице је одлучио да се одобри азил пилоту војног хеликоптера Сулејману Озкајнакчију, једном од осам бегунаца. То вероватно значи да ће иста одлука бити донета и за остале турске официре.

После покушаја пуча средином јула 2016. године, у Турској је отворен масовни лов на присталице имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен да је покушао да обори владу у Анкари. Многи „пучисти”, који иначе тврде да су невини, побегли су из земље и  уточиште нашли у САД, Немачкој, Холандији, Аустрији, Грчкој. То је довело до поремећаја односа са тим земљама, пошто оне одбијају да Анкари изруче Гуленове „терористе”, који упорно тврде да је „војни удар инсценирао Ердоган”, како би се под тим изговором обрачунао са политичким противницима уочи председничких и парламентарних избора.

Односе између две земље је оптеретио још један инцидент. Копља се сада ломе и око судбине двојице грчких војника који су почетком марта ухапшени код граничне реке Марице (Еврос). Они су у Анкари одмах оптужени за шпијунажу, док у Атини упорно тврде да су због невремена и смањене видљивости случајно прешли преко граничне међе на турску територију. И поред неколико захтева грчких званичника да буду ослобођени, они се скоро три месеца налазе у притвору иако још нису осуђени.

Аналитичари и на једној и на другој страни Егеја верују да ће се ова игра на крају окончати разменом официра и војника. Али, у Атини и Анкари засад не показују спремност за трампу.

Ови инциденти су још више оптеретили у последње време иначе поремећене односе двеју земаља, савезница у оквиру НАТО-а. Анкара отворено доводи у питање границе између две земље, пре скоро сто година одређене Уговором из Лозане. Турској очигледно смета то што се нека грчка острва налазе тик уз малоазијску обалу. Не марећи за историјске чињенице, председник Ердоган се у децембру прошле године током посете Атини отворено заложио за ревизију Лозанског уговора  „зато што су неке његове одредбе нејасне и не спроводе се”.

„Уговор из Лозане је дефинисао територију и суверенитет Грчке и ми о томе немамо шта више да преговарамо”, званично је одговорено у Атини.

Историјски ривали су због граница у Егеју у последње време два пута били на ивици оружаног сукоба. Најгоре је избегнуто захваљујући посредовању НАТО-а, односно Вашингтона. То се десило 1987. и 1996. године због спора око тога коме припадају ненасељена острвца стене под именом Имија (на турском Карадаг) у источном Егеју. Због различитог тумачења међународног поморског права о ширини територијалних вода око острва у Егеју, као и ваздушног простора, турски авиони и бродови  готово свакодневно нарушавају грчки  суверенитет и територијални интегритет. После недавног судара два патролна чамца код спорних острва, могле су да се чују оштре претње, чак и звецкање оружјем. Најновија збивања у Егеју пажљиво се прате у НАТО-у пошто би продубљивање јаза између Анкаре и Атине могло да угрози стратешки важно југоисточно крило Алијансе.