Turski oficir dobio azil u Grčkoj

U međuvremenu, oni su osumnjičeni da su bili planirali atentat na predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana, koji se te noći sa porodicom zatekao u letovalištu Marmaris nedaleko od Istanbula. Oni to uporno demantuju, ali džaba – turska vlada uporno traži njihovo izručenje.

Državni savet Grčke, najviše administrativno telo, ove sedmice je odlučio da se odobri azil pilotu vojnog helikoptera Sulejmanu Ozkajnakčiju, jednom od osam begunaca. To verovatno znači da će ista odluka biti doneta i za ostale turske oficire.

Posle pokušaja puča sredinom jula 2016. godine, u Turskoj je otvoren masovni lov na pristalice imama Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen da je pokušao da obori vladu u Ankari. Mnogi „pučisti”, koji inače tvrde da su nevini, pobegli su iz zemlje i  utočište našli u SAD, Nemačkoj, Holandiji, Austriji, Grčkoj. To je dovelo do poremećaja odnosa sa tim zemljama, pošto one odbijaju da Ankari izruče Gulenove „teroriste”, koji uporno tvrde da je „vojni udar inscenirao Erdogan”, kako bi se pod tim izgovorom obračunao sa političkim protivnicima uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Odnose između dve zemlje je opteretio još jedan incident. Koplja se sada lome i oko sudbine dvojice grčkih vojnika koji su početkom marta uhapšeni kod granične reke Marice (Evros). Oni su u Ankari odmah optuženi za špijunažu, dok u Atini uporno tvrde da su zbog nevremena i smanjene vidljivosti slučajno prešli preko granične međe na tursku teritoriju. I pored nekoliko zahteva grčkih zvaničnika da budu oslobođeni, oni se skoro tri meseca nalaze u pritvoru iako još nisu osuđeni.

Analitičari i na jednoj i na drugoj strani Egeja veruju da će se ova igra na kraju okončati razmenom oficira i vojnika. Ali, u Atini i Ankari zasad ne pokazuju spremnost za trampu.

Ovi incidenti su još više opteretili u poslednje vreme inače poremećene odnose dveju zemalja, saveznica u okviru NATO-a. Ankara otvoreno dovodi u pitanje granice između dve zemlje, pre skoro sto godina određene Ugovorom iz Lozane. Turskoj očigledno smeta to što se neka grčka ostrva nalaze tik uz maloazijsku obalu. Ne mareći za istorijske činjenice, predsednik Erdogan se u decembru prošle godine tokom posete Atini otvoreno založio za reviziju Lozanskog ugovora  „zato što su neke njegove odredbe nejasne i ne sprovode se”.

„Ugovor iz Lozane je definisao teritoriju i suverenitet Grčke i mi o tome nemamo šta više da pregovaramo”, zvanično je odgovoreno u Atini.

Istorijski rivali su zbog granica u Egeju u poslednje vreme dva puta bili na ivici oružanog sukoba. Najgore je izbegnuto zahvaljujući posredovanju NATO-a, odnosno Vašingtona. To se desilo 1987. i 1996. godine zbog spora oko toga kome pripadaju nenaseljena ostrvca stene pod imenom Imija (na turskom Karadag) u istočnom Egeju. Zbog različitog tumačenja međunarodnog pomorskog prava o širini teritorijalnih voda oko ostrva u Egeju, kao i vazdušnog prostora, turski avioni i brodovi  gotovo svakodnevno narušavaju grčki  suverenitet i teritorijalni integritet. Posle nedavnog sudara dva patrolna čamca kod spornih ostrva, mogle su da se čuju oštre pretnje, čak i zveckanje oružjem. Najnovija zbivanja u Egeju pažljivo se prate u NATO-u pošto bi produbljivanje jaza između Ankare i Atine moglo da ugrozi strateški važno jugoistočno krilo Alijanse.