Наставља се битка за „Трепчу”
Одлука владе у Приштини да усвоји предлог статута комбината „Трепча”, којим би бивши југословенски гигант постао акционарско друштво, српске раднике не треба да брине, јер ће Србија заштитити „Трепчу”, поручио је јуче Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.
– Држава Србија ће, исто као што је то чинила у претходном периоду, штитити и убудуће „Трепчу” и реаговати сваки пут када се нађе пред изазовом да се отима српска имовина на КиМ – истакао је Ђурић и додао да је Србија и претходни пут широком међународном акцијом спречила покушај отимања комбината.
У „Трепчи”, иначе, ради 3.000 Срба, који већ две деценије одолевају притисцима Приштине да је отму, будући да је она најважнија за њихов опстанак на КиМ. Онај ко узме „Трепчу” био би богатији за око 100 милијарди евра имовине и рудног богатства, чиме потенцијално постаје и господар у области енергетике у овом делу Европе – поручује Игор Симић, посланик.
Како се сазнаје, нови статут предвиђа трансформацију пословних јединица, рудника са флотацијом „Трепча – Стари трг”, „Кишница и Ново брдо”, „Копаоник–Лепосавић”, као и да косовска влада поседује 80 одсто акција, а да преосталих 20 припадне радницима, у складу са Законом о „Трепчи” усвојеним 7. октобра 2016. године у Скупштини Косова.
Четири дана касније Влада Србије донела је одлуку о поништењу овог закона, односно, свих правних последица и радњи косовских институција, али не и да изађе са питањем „Трепче” пред Савет безбедности Уједињених нација, што је био предлог директора Канцеларије за КиМ.
Уставни суд Косова је, у међувремену, овај закон прогласио уставним, а косовски председник Хашим Тачи га је потписао.
Да је рудник њено власништво, Србија потврђујe и списком с именима акционара овог комбината – „Фонд за развој Републике Србије” (55,1 одсто вредности капитала), „Генералекспорт Београд” (6,8), Југобанка – Југ Банка Косовска Митровица (2,3), „Прогрес Београд” (1,9), Дунав банка а. д. Звечан (1,9), „Електропривреда Србије” (1,6), „14. октобар Крушевац” (0,14), „Термоелектро Београд” (0,07), „Ратко Митровић Пожега” (0,07), „Дунав осигурање Београд” (0,03), „Лука Бар–Београд” (0,01).
„Трепча” је, иначе, регистрована као једно предузеће, с тим што у оквиру комбината функционишу потпуно два независна дела – „Трепча север”, којим управљају Срби и „Трепча југ” под контролом Албанаца.
Ако косовска скупштина усвоји нови статут „Трепча” а. д. имаће три пословне јединице – „Металургију олова”, „Металургију цинка” и „Хемијску индустрију”. За Србе у комбинату то је наставак опструкције њиховог рада, јер им већ пет месеци привремене косовске институције блокирају извоз – објаснио је Јован Димкић, генерални директор „Трепче север”.
Будући да је први човек „Трепче” јуче, како су потврдили за наш лист из његовог кабинета, био на састанку у Приштини, ситуација је од пре два дана непромењена – одлуке о судбини „Трепче” не могу се доносити једнострано и без уважавања чињенице да се најважнији капацитети тог комбината налазе на територији општина са српском већином. Компанија је, каже, солвентна, извршавају се све обавезе према добављачима и радницима.
Ако се зна да су процењене резерве олова и цинка у „Трепчи” 29 милион тона, да два копа излазе у Новом Пазару и Брусу, да се 6,5 милиона тона ове руде налази у „Трепчи север”, јасно је зашто Приштина две деценије упорно покушава да се домогне српског блага. Иначе, подаци потврђује да се годишње у „Трепчи север” произведе око 21.000 тона руде.
Прва експлоатација на том простору почела је још 1930. године. После Другог светског рата основан је Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка „Трепча”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
