Nastavlja se bitka za „Trepču”
Odluka vlade u Prištini da usvoji predlog statuta kombinata „Trepča”, kojim bi bivši jugoslovenski gigant postao akcionarsko društvo, srpske radnike ne treba da brine, jer će Srbija zaštititi „Trepču”, poručio je juče Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.
– Država Srbija će, isto kao što je to činila u prethodnom periodu, štititi i ubuduće „Trepču” i reagovati svaki put kada se nađe pred izazovom da se otima srpska imovina na KiM – istakao je Đurić i dodao da je Srbija i prethodni put širokom međunarodnom akcijom sprečila pokušaj otimanja kombinata.
U „Trepči”, inače, radi 3.000 Srba, koji već dve decenije odolevaju pritiscima Prištine da je otmu, budući da je ona najvažnija za njihov opstanak na KiM. Onaj ko uzme „Trepču” bio bi bogatiji za oko 100 milijardi evra imovine i rudnog bogatstva, čime potencijalno postaje i gospodar u oblasti energetike u ovom delu Evrope – poručuje Igor Simić, poslanik.
Kako se saznaje, novi statut predviđa transformaciju poslovnih jedinica, rudnika sa flotacijom „Trepča – Stari trg”, „Kišnica i Novo brdo”, „Kopaonik–Leposavić”, kao i da kosovska vlada poseduje 80 odsto akcija, a da preostalih 20 pripadne radnicima, u skladu sa Zakonom o „Trepči” usvojenim 7. oktobra 2016. godine u Skupštini Kosova.
Četiri dana kasnije Vlada Srbije donela je odluku o poništenju ovog zakona, odnosno, svih pravnih posledica i radnji kosovskih institucija, ali ne i da izađe sa pitanjem „Trepče” pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio predlog direktora Kancelarije za KiM.
Ustavni sud Kosova je, u međuvremenu, ovaj zakon proglasio ustavnim, a kosovski predsednik Hašim Tači ga je potpisao.
Da je rudnik njeno vlasništvo, Srbija potvrđuje i spiskom s imenima akcionara ovog kombinata – „Fond za razvoj Republike Srbije” (55,1 odsto vrednosti kapitala), „Generaleksport Beograd” (6,8), Jugobanka – Jug Banka Kosovska Mitrovica (2,3), „Progres Beograd” (1,9), Dunav banka a. d. Zvečan (1,9), „Elektroprivreda Srbije” (1,6), „14. oktobar Kruševac” (0,14), „Termoelektro Beograd” (0,07), „Ratko Mitrović Požega” (0,07), „Dunav osiguranje Beograd” (0,03), „Luka Bar–Beograd” (0,01).
„Trepča” je, inače, registrovana kao jedno preduzeće, s tim što u okviru kombinata funkcionišu potpuno dva nezavisna dela – „Trepča sever”, kojim upravljaju Srbi i „Trepča jug” pod kontrolom Albanaca.
Ako kosovska skupština usvoji novi statut „Trepča” a. d. imaće tri poslovne jedinice – „Metalurgiju olova”, „Metalurgiju cinka” i „Hemijsku industriju”. Za Srbe u kombinatu to je nastavak opstrukcije njihovog rada, jer im već pet meseci privremene kosovske institucije blokiraju izvoz – objasnio je Jovan Dimkić, generalni direktor „Trepče sever”.
Budući da je prvi čovek „Trepče” juče, kako su potvrdili za naš list iz njegovog kabineta, bio na sastanku u Prištini, situacija je od pre dva dana nepromenjena – odluke o sudbini „Trepče” ne mogu se donositi jednostrano i bez uvažavanja činjenice da se najvažniji kapaciteti tog kombinata nalaze na teritoriji opština sa srpskom većinom. Kompanija je, kaže, solventna, izvršavaju se sve obaveze prema dobavljačima i radnicima.
Ako se zna da su procenjene rezerve olova i cinka u „Trepči” 29 milion tona, da dva kopa izlaze u Novom Pazaru i Brusu, da se 6,5 miliona tona ove rude nalazi u „Trepči sever”, jasno je zašto Priština dve decenije uporno pokušava da se domogne srpskog blaga. Inače, podaci potvrđuje da se godišnje u „Trepči sever” proizvede oko 21.000 tona rude.
Prva eksploatacija na tom prostoru počela je još 1930. godine. Posle Drugog svetskog rata osnovan je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka „Trepča”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
