Селфији и ћаскање с Анђелима пакла

Град комедије, воштаних фигура и познатих жирафа Еме и Јованче, неколико сати уочи главне феште бајкера у аква-парку, животарио је као и на почетку сваког викенда. Главни трг и централне улице врвеле су од Јагодинаца. Баште кафића крцате, а на клупама на тргу ниједног слободног места. Део јагодинских радњи јесте био затворен, али само оне којима је прошло редовно радно време. Додатне снаге реда нису имале претерано посла, па је добар део њих време убијао куцкајући поруке, ћаскајући са суграђанима, подижући новац с банкомата...

Црв сумње ипак није дао мира. Помислили смо да смо можда дошли баш када су се бајкери на тренутак примирили.

– Добар дан, ми дошли да видимо шта се ово дешава код вас. Је л’ истина да су ваши суграђани отишли из града на неколико дана због бајкера и да део деце не иде у школу због тога – упитали смо двојицу старијих Јагодинаца, који су на клупици већ дуже претресали локалне теме.

– Тачно је. Ал’ то је мањина. Неки плашљивци. Па видите и сами колико је људи на улицама. Нећу ваљда да бежим од моторџија? Нисам ни кô дете бежао од они Немци кад је био Други светски рат – самоуверено је истакао Јагодинац Миодраг Николић (82).

Епицентар бајкерског скупа био је у аква-парку и јагодинском спорском центру. За овај комплекс су данима кружиле најаве да ће, нарочито централног дана бајкерске прославе, осим ограда окруживати и неколико прстенова полиције и да нико од знатижељника неће моћи да му приђе, а камоли да слика.

Огромне ограде, полиција која патролира и обезбеђење уочљиви су били још на скретању за аква-парк. Видевши то, екипа „Политике” већ је почела да кује план како да се приближи што више „забрањеном граду” и да покуша да ухвати неки кадар фото-апаратом, избегавајући потенцијалне силеџије. Док нам се све то мотало по глави, на скретању за главни улаз, ново изненађење: уместо кордона полиције и обезбеђења – маса људи из Јагодине и околине. Знатижељници су се сливали из свих праваца. Као да је вашар. Незвани, радознали гости хтели су да виде изблиза ко су ти момци који праве велику приватну журку у њиховом граду. Народ се до уласка у сам комплекс, на сваком кораку, мешао с моћним моторџијама.

– Море, Маро, мен’ се чини да овима ништа не фали. Плашили нас да долазе грубијани, а видиш да не праве никакве проблеме... Па ови клинци из нашег сокака сваки дан праве много већу ларму – на несвакидашњем јагодинском корзоу коментарисала је средовечна Јагодинка, подбадајући лактом комшиницу како би јој сигнализирала да одмери групицу литванских „Анђела пакла” која је пролазила поред њих.

Незване госте је највише привлачило да што ближе приђу самом улазу, на коме су на пет, шест пунктова полицајци детаљно, до најмањег заџепка, проверавали моторџије и њихове породице. Проверу су стрпљиво, без иједне инцидентне ситуације, пролазили бајкери из Америке, Шведске, Данске, Канаде, Белгије, Аустрије, Словеније, Италије, Албаније, Турске, Русије, Холандије…

Својеврсни мини-спектакл био је долазак групе двадесетак немачких „Анђела пакла”. Шкрипа врелих гума и турирање снажних двоточкаша чуло се још на кривини код аква-парка, а њихов долазак праћен је уз севање блицева. Када су схватили да нема фрке, Јагодинци, а нарочито Јагодинке, толико су се опустили да су почели на сваком кораку заустављају бајкере како би с њима разменили покоју реч и да би направили што бољи селфи за успомену. У почетку се чинило да „анђели” нису спремни за дружење с локалцима. Али, та наизглед ледена фасада њихових лица била је маска. Већина њих с радошћу, налик дечјој, прихватали су да се сликају и попричају.

А онда је уз рок, у првим вечерњим сатима, на приватној прослави бајкера из читавог света, загрмела – српска труба.

Уместо ракије – сок

Ако је неко можда и помислио да ће због доласка „Анђела пакла” јагодински трговци, кафеџије и угоститељи преко ноћи подићи цене преварио се. У центру града могла је да се поједе добра пљескавица за 140 динара, а после тога и да се попије одлична кафа за свега 80 динара. И то, ни мање ни више, него у локалнима тик уз аква-парк. А већина „анђела”, који важе за љубитеље добре капљице, у тим локалима углавном су пили – сок.

На ауто-путу 140 километара на сат

Део бајкера је на годишњи скуп стигао у последњем моменту, па је неке од њих екипа „Политике” сретала на ауто-путу по повратку у Београд. Бар двадесетак њих, махом из Немачке, обишло нас је брзином од око 140 километара на сат, иако је 120 максимално дозвољено на нашим ауто-путевима. Остаје непознаница да ли је српска полиција пакленим мотористима прогледала кроз прсте због прекорачења.