Одустајање путника од путовања

Непредвиђене ситуације умеју да нас избаце из колосека, а неретко и да направе пометњу у животним плановима на свим пољима, па и кад је отказивање дуго планираног годишњег одмора у питању. Проблем настаје ако је одмор, рецимо, унапред уговорен, делимично уплаћен, а околности диктирају одустајање.

Но, пожељно је да путник и о томе буде благовремено упознат јер је, као и низ других правила, ова могућност дефинисана Општим условима путовања (тачка 10) Националне асоцијације туристичких агенција YUTA. Промена уговореног места и датума путовања, смештајног објекта и јединице, недобијање визе, само су неки од разлога за одустајање. Уколико одустајање проузрокују болест, смртни случај, позив за војну вежбу па чак и званично проглашене елементарне непогоде, путник мора да достави организатору одговарајуће доказе о томе. Код одустајања од путовања битан је и период у коме се то чини, што је путниково право уз обавезно писано обавештавање организатора.

Примера ради, ако се путовање откаже до 30 дана, накнада је 10 одсто; за отказ од 29 до 20 дана – 20 одсто; између 19 и 15 дана већ је 40 одсто; од 14 до 10 дана организатору припада 80 одсто. Одустајање на само девет до шест дана од уговореног путовања повлачи надокнаду од 90 одсто, а у случају отказа на пет дана, односно пред само путовање или у току путовања, накнада је 100 одсто.

Путнику, али и организатору, оставља се могућност проналаска одговарајуће замене. У том случају организатор мора путнику да поврати укупно уплаћена средства, умањена само за стварне и учињене трошкове.