Америка извлачи командосе из Африке

Колико у децембру прошле године, „Њујорк тајмс” је јавио да је Пентагон доставио Белој кући оперативни план борбе против џихадиста у Сомалији у трајању од најмање две године. Овог априла Џејмс Матис, амерички секретар за одбрану, истакао је одлучност војног естаблишмента САД да задржи трупе у Нигеру.

У тој уранијумом пребогатој земљи Сахела, САД код Агадеза граде иначе највећу базу дронова на свету – по цени од око 110 милиона америчких долара. У тој држави  – сахарском чворишту рута миграната, кријумчара и џихадиста – Америка тренутно има око 800 војника, активних у обуци локалне војске, али и у борбама против терориста. Колико почетком прошлог октобра, четворица америчких војника (међу њима и двојица припадника елитних „зелених беретки”) погинули су заједно са петорицом војника Нигера у кобној заседи џихадиста надомак села Тонго-Тонго на југозападу пустињске државе.

Први случај убиства америчких војника у Сахари у последњих двадесетак година изазвао је незапамћени војно-политички скандал у САД. Наиме, након противречних вести о начину на који је операција потере за вођом локалних џихадиста договорена и изведена и околностима егзекуције америчких војника, у Америци је дошло до оштре прозивке између цивилног и војног естаблишмента САД. И то, како због наводно спорног међусобног обавештавања, тако и због непознаница о броју и профилу интервенција Пентагона у иностранству.

Званични Вашингтон је у октобру сместа отворио широку истрагу о кобној заседи код Тонго-Тонго (у коју се укључио и ФБИ) и обећао извештај о трагедији у јануару. Извештај о заседи код Тонго Тонго ишчекиван је у америчкој јавности са изузетним интересовањем. Када је са пет месеци закашњења обелодањен у мају, Извештај је открио мрачну истину.

„Лични, организациони и институционални недостаци довели су до заседе”, истакао је генерал Томас Валдхаузер, представљајући резултат истраге Пентагона, пренео је јуче лондонски „Гардијан”.

До заседе у којој се 12 америчких војника и око 30 припадника армије Нигера 4. октобра прошле године у зору нашло у окружењу педесетак џихадиста наоружаних „калашњиковима” дошло је због „генералних недостатка командног надзора у свим ешелонима”, цитира „Њујорк тајмс” из извештаја Пентагона.

Колико од прошлог месеца, америчке трупе на положајима у Африци добиле су директиву да „планирају мисије без уласка у директне сукобе”, да „уопште не иду” или да остају унутар фортификација у којима логорују, преноси америчка штампа. По новом америчком војном правилнику за Африку – специфичне мисије на терену убудуће моћи ће да одобри само централна команда америчких трупа за Африку, смештена иначе у Немачкој.

У међувремену, ако је веровати „ Њујорк тајмсу”, амерички секретар за одбрану Матис и генерал Џозеф Ф. Данфорд, начелник Генералштаба Армије САД, наложили су америчкој команди специјалних операција у Африци да до средине јуна преиспита даље деловање на Црном континенту.

Матиса и Данфорда брине да су амерички командоси (тамо) исувише развучени. Америчка „ командо-команда“  на чијем је челу генерал Тони Томас има  тако још десетак дана да изађе са предлогом како да се избалансирају афрички безбедоносни ризици са виталним антитерористичким операцијама које се тамо изводе.

Да ли ће 500 америчких војника распоређених у Сомалији остати на рогу Африке, након најављеног повлачења афричке мировне мисије АМИСОМ 2021? Хоће ли Вашингтон затворити базу дронова у Нигеру и на још једној непрецизираној локацији у северној Африци, о чему наводно већ размишља Џејмс Матис, за сада је неизвесно.

Заседа у Тонго-Тонгу погодила је осетљиву жилу и Пентагона и Америке.