Amerika izvlači komandose iz Afrike

Koliko u decembru prošle godine, „Njujork tajms” je javio da je Pentagon dostavio Beloj kući operativni plan borbe protiv džihadista u Somaliji u trajanju od najmanje dve godine. Ovog aprila Džejms Matis, američki sekretar za odbranu, istakao je odlučnost vojnog establišmenta SAD da zadrži trupe u Nigeru.

U toj uranijumom prebogatoj zemlji Sahela, SAD kod Agadeza grade inače najveću bazu dronova na svetu – po ceni od oko 110 miliona američkih dolara. U toj državi  – saharskom čvorištu ruta migranata, krijumčara i džihadista – Amerika trenutno ima oko 800 vojnika, aktivnih u obuci lokalne vojske, ali i u borbama protiv terorista. Koliko početkom prošlog oktobra, četvorica američkih vojnika (među njima i dvojica pripadnika elitnih „zelenih beretki”) poginuli su zajedno sa petoricom vojnika Nigera u kobnoj zasedi džihadista nadomak sela Tongo-Tongo na jugozapadu pustinjske države.

Prvi slučaj ubistva američkih vojnika u Sahari u poslednjih dvadesetak godina izazvao je nezapamćeni vojno-politički skandal u SAD. Naime, nakon protivrečnih vesti o načinu na koji je operacija potere za vođom lokalnih džihadista dogovorena i izvedena i okolnostima egzekucije američkih vojnika, u Americi je došlo do oštre prozivke između civilnog i vojnog establišmenta SAD. I to, kako zbog navodno spornog međusobnog obaveštavanja, tako i zbog nepoznanica o broju i profilu intervencija Pentagona u inostranstvu.

Zvanični Vašington je u oktobru smesta otvorio široku istragu o kobnoj zasedi kod Tongo-Tongo (u koju se uključio i FBI) i obećao izveštaj o tragediji u januaru. Izveštaj o zasedi kod Tongo Tongo iščekivan je u američkoj javnosti sa izuzetnim interesovanjem. Kada je sa pet meseci zakašnjenja obelodanjen u maju, Izveštaj je otkrio mračnu istinu.

„Lični, organizacioni i institucionalni nedostaci doveli su do zasede”, istakao je general Tomas Valdhauzer, predstavljajući rezultat istrage Pentagona, preneo je juče londonski „Gardijan”.

Do zasede u kojoj se 12 američkih vojnika i oko 30 pripadnika armije Nigera 4. oktobra prošle godine u zoru našlo u okruženju pedesetak džihadista naoružanih „kalašnjikovima” došlo je zbog „generalnih nedostatka komandnog nadzora u svim ešelonima”, citira „Njujork tajms” iz izveštaja Pentagona.

Koliko od prošlog meseca, američke trupe na položajima u Africi dobile su direktivu da „planiraju misije bez ulaska u direktne sukobe”, da „uopšte ne idu” ili da ostaju unutar fortifikacija u kojima logoruju, prenosi američka štampa. Po novom američkom vojnom pravilniku za Afriku – specifične misije na terenu ubuduće moći će da odobri samo centralna komanda američkih trupa za Afriku, smeštena inače u Nemačkoj.

U međuvremenu, ako je verovati „ Njujork tajmsu”, američki sekretar za odbranu Matis i general Džozef F. Danford, načelnik Generalštaba Armije SAD, naložili su američkoj komandi specijalnih operacija u Africi da do sredine juna preispita dalje delovanje na Crnom kontinentu.

Matisa i Danforda brine da su američki komandosi (tamo) isuviše razvučeni. Američka „ komando-komanda“  na čijem je čelu general Toni Tomas ima  tako još desetak dana da izađe sa predlogom kako da se izbalansiraju afrički bezbedonosni rizici sa vitalnim antiterorističkim operacijama koje se tamo izvode.

Da li će 500 američkih vojnika raspoređenih u Somaliji ostati na rogu Afrike, nakon najavljenog povlačenja afričke mirovne misije AMISOM 2021? Hoće li Vašington zatvoriti bazu dronova u Nigeru i na još jednoj nepreciziranoj lokaciji u severnoj Africi, o čemu navodno već razmišlja Džejms Matis, za sada je neizvesno.

Zaseda u Tongo-Tongu pogodila je osetljivu žilu i Pentagona i Amerike.