Tрајност и вредност која не може нестати
Нови Сад – Издавачки центар Матице српске објавио је своје девето коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“. У новом колу је десет књига одабраних великана српске књижевности, међу којима су Добрица Ћосић, Данило Киш, Миодраг Павловић... Уврштене су и две антологије књижевности за децу, не само Змај, Душко Радовић и Ршумовић, већ и многи други дечји писци. Да је едиција раније изашла, нашалио се познати филолог и творац правописа проф. др Мато Пижурица, у неке школске радне свеске ових дана можда не би ушли стихови једне естрадне звезде.
Пижурица је председник скупштине Издавачког центра Матице српске, који је јуче на свечаној промоцији новог кола едиције „Десет векова српске књижевности“ истакао да је њен главни уредник Миро Вуксановић, са досадашње 92 књиге, превазишао многа очекивања.
У почетку великог подухвата 2010. године било је сумње да ће едиција, замишљена на 120 књига, истрајати. Временом се показало другачије, захваљујући, указује Пижурица, упорности уредништва, али помало ипак и разумевању средине. Чинило се, напомиње, да је у „великој“ Матици понајмање било разумевања. Други су се, пак, питали зар нема и није било других, сличних избора књига.
„Ми смо тај посао почели у времену када смо били у озбиљној опасности, а у тој опасности смо још увек, да будемо озбиљно разбаштињени, да се оспори оно што је наше, да наше није. Зато је био потребан овакав подухват“, каже Пижурица, истичући да се Антологијском едицијом види целина српске књижевности.
Верује да ће је имати многе јавне библиотеке у Србији, као и куће које, напомиње, не морају бити куће интелектуалаца, него домови у којима људи верују „е, неко ће се некад у нашој кући родити кога ће занимати ко смо, шта смо и кога ће занимати наша култура“. Тако ће едиција бити део породичног културног наслеђа, нешто што се „не купује 'на метар', већ наслеђује“.
Ово је едиција која, по речима уредника Мира Вуксановића, хоће да одабраним насловима и именима покаже миленијум српске уметности и речи, од Светог Саве до садашњих писаца, а такву амбицију није лако остварити. Поготово зато, јер, наводи, сада је књижевност на споредном путу, читање добрих књига је проређено, књижевни живот је пригушен, часописи су готово невидљиви, књижевна критика склоњена, писци су особе без угледа и утицаја ако своју речитост нису дали странкама и политикама, тиражи књига су готово занемарљиви, књижаре позатваране, издавачи се често руше као поређане домине...
„Све је огољено толико да стварност личи на отворен прелом. Није овако низање чињеница дошло као правдање, грдња или жалба. Никад књиге од вредности нису билe масовна потреба, па нису ни данас. То је за понекога, као и све што је изузетно и изузето из општих појава. Међутим, требало је бар овако, у назнакама рећи у каквом животу је српска књижевност данас“, казао је академик.
Едиција „Десет векова српске књижевности“, истиче он, сведочи о трајности и вредности која не може нестати, открива богатство и укупност српске књижевности.
У деветом колу су књиге: Димитрије Кантакузин, Константин Михаиловић из Островице, Пајсије, Арсеније III Чарнојевић, (приредио Томислав Јовановић), Јелена Димитријевић, Владан Ђорђевић (Слободанка Пековић и Љиљана Костић), Добрица Ћосић I и II (Милан Радуловић), Миодраг Павловић (Ђорђе Деспић), Данило Киш (Михајло Пантић), Мирослав Јосић Вишњић (Радивоје Микић), Антологија књижевности за децу I и II (Зорана Опачић) и Књига Божидара Кнежевића (Саша Радојчић).
„Уживаћете ако будете читали Божидара Кнежевића. Замислићете се, понегде и растужити. Он је веровао да ће нарастањем људске цивилизације нарасти слобода, нарасти морал. Питам се како би изгледале његове мисли да је овај филозоф историје проживео Велики рат, да је видео за шта је све човек спреман“, казала је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић приказујући поједине књиге из едиције.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
