Trajnost i vrednost koja ne može nestati
Novi Sad – Izdavački centar Matice srpske objavio je svoje deveto kolo Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti“. U novom kolu je deset knjiga odabranih velikana srpske književnosti, među kojima su Dobrica Ćosić, Danilo Kiš, Miodrag Pavlović... Uvrštene su i dve antologije književnosti za decu, ne samo Zmaj, Duško Radović i Ršumović, već i mnogi drugi dečji pisci. Da je edicija ranije izašla, našalio se poznati filolog i tvorac pravopisa prof. dr Mato Pižurica, u neke školske radne sveske ovih dana možda ne bi ušli stihovi jedne estradne zvezde.
Pižurica je predsednik skupštine Izdavačkog centra Matice srpske, koji je juče na svečanoj promociji novog kola edicije „Deset vekova srpske književnosti“ istakao da je njen glavni urednik Miro Vuksanović, sa dosadašnje 92 knjige, prevazišao mnoga očekivanja.
U početku velikog poduhvata 2010. godine bilo je sumnje da će edicija, zamišljena na 120 knjiga, istrajati. Vremenom se pokazalo drugačije, zahvaljujući, ukazuje Pižurica, upornosti uredništva, ali pomalo ipak i razumevanju sredine. Činilo se, napominje, da je u „velikoj“ Matici ponajmanje bilo razumevanja. Drugi su se, pak, pitali zar nema i nije bilo drugih, sličnih izbora knjiga.
„Mi smo taj posao počeli u vremenu kada smo bili u ozbiljnoj opasnosti, a u toj opasnosti smo još uvek, da budemo ozbiljno razbaštinjeni, da se ospori ono što je naše, da naše nije. Zato je bio potreban ovakav poduhvat“, kaže Pižurica, ističući da se Antologijskom edicijom vidi celina srpske književnosti.
Veruje da će je imati mnoge javne biblioteke u Srbiji, kao i kuće koje, napominje, ne moraju biti kuće intelektualaca, nego domovi u kojima ljudi veruju „e, neko će se nekad u našoj kući roditi koga će zanimati ko smo, šta smo i koga će zanimati naša kultura“. Tako će edicija biti deo porodičnog kulturnog nasleđa, nešto što se „ne kupuje 'na metar', već nasleđuje“.
Ovo je edicija koja, po rečima urednika Mira Vuksanovića, hoće da odabranim naslovima i imenima pokaže milenijum srpske umetnosti i reči, od Svetog Save do sadašnjih pisaca, a takvu ambiciju nije lako ostvariti. Pogotovo zato, jer, navodi, sada je književnost na sporednom putu, čitanje dobrih knjiga je proređeno, književni život je prigušen, časopisi su gotovo nevidljivi, književna kritika sklonjena, pisci su osobe bez ugleda i uticaja ako svoju rečitost nisu dali strankama i politikama, tiraži knjiga su gotovo zanemarljivi, knjižare pozatvarane, izdavači se često ruše kao poređane domine...
„Sve je ogoljeno toliko da stvarnost liči na otvoren prelom. Nije ovako nizanje činjenica došlo kao pravdanje, grdnja ili žalba. Nikad knjige od vrednosti nisu bile masovna potreba, pa nisu ni danas. To je za ponekoga, kao i sve što je izuzetno i izuzeto iz opštih pojava. Međutim, trebalo je bar ovako, u naznakama reći u kakvom životu je srpska književnost danas“, kazao je akademik.
Edicija „Deset vekova srpske književnosti“, ističe on, svedoči o trajnosti i vrednosti koja ne može nestati, otkriva bogatstvo i ukupnost srpske književnosti.
U devetom kolu su knjige: Dimitrije Kantakuzin, Konstantin Mihailović iz Ostrovice, Pajsije, Arsenije III Čarnojević, (priredio Tomislav Jovanović), Jelena Dimitrijević, Vladan Đorđević (Slobodanka Peković i Ljiljana Kostić), Dobrica Ćosić I i II (Milan Radulović), Miodrag Pavlović (Đorđe Despić), Danilo Kiš (Mihajlo Pantić), Miroslav Josić Višnjić (Radivoje Mikić), Antologija književnosti za decu I i II (Zorana Opačić) i Knjiga Božidara Kneževića (Saša Radojčić).
„Uživaćete ako budete čitali Božidara Kneževića. Zamislićete se, ponegde i rastužiti. On je verovao da će narastanjem ljudske civilizacije narasti sloboda, narasti moral. Pitam se kako bi izgledale njegove misli da je ovaj filozof istorije proživeo Veliki rat, da je video za šta je sve čovek spreman“, kazala je prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović prikazujući pojedine knjige iz edicije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
