Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Протести против „трговине именом Македонија”

У 24 града Грци без партијских обележја демонстрирали против потенцијалног споразума Атине и Скопља
Протести против „трговине именом Македонија”
Демонстрације су претходног пута организоване и у Атини и Солуну (Фото АП- Бета)

Од нашег дописника

Атина – Широм земље Грци  су поново на протестним митинзима. У знак неслагања са преговорима које влада води са Скопљем око имена суседне државе и против сваког коришћења назива „Македонија”, митинзи су одржани у 24 града.

Са јединственом поруком „Македонија је грчка”, са стотинама националних застава, Грци од Сера, Едеса и Флорине, преко Каторије, Катеринија, Ларисе до Халкиде, Крфа, Родоса, Хање на Криту још једном желе да покажу да нису спремни да се назив северног дела Грчке који одувек носи име Македонија деле са суседима.

Овог пута митинзи нису одржани у Солуну и Атини као почетком године, чиме су организатори желели да покажу колико становништво севера Грчке одбацује сваку идеју о, како кажу, „трговини именом Македонија”. Међутим, идеја да протеста буде само у једанаест градова ближих граници проширила на се на целу земљу, од севера до јужних острва, на 24 града.

Оно што ове митинге разликује од претходних јесте другачија стратегија организатора који су упозорили да не желе никакве партијске заставе и пароле, већ само националне заставе Грчке. Исто тако, за разлику од првог митинга када је Грчка црква позвала грађане да се уздрже од антимакедонских протеста у Солуну, да би већ на наредном митингу у Атини, када су десетине хиљада људи изашле на улице да бране име „Македонија”, била на њиховој страни, овог пута је оставила митрополитима да сами одлуче какав ће став према протестима заузети њихове парохије.

Поглавар Грчке цркве Јеронимус сматра да се овако важна питања као што је назив суседне државе не решавају протестима, већ у парламенту где седе посланици које је изабрао народ, и да није нимало лако дати име једној држави или јој га, како је рекао – позајмити.

Ове митинге од претходних разликује и чињеница да су у овом тренутку владе две земље, иако народ показује другачије расположење према споразуму, много ближе него пре шест месеци када је било неизвесно како ће се све развијати. Међутим, чињеница се све одлаже и чека сигнал из Скопља, са обе стране купује време како би се умирила опозицији, изазива додатно незадовољство. Популарност премијера Ципраса је опала у односу на раније месеце и Сириза у овом тренутку, за конзервативном Новом демократијом, заостаје за више од 15 посто потенцијалних гласова.

Неизвесно је колику ће и какву цену на крају свега платити премијер Ципрас који сматра, како је то већ раније изјавио, да се „национални проблеми не решавају фолклором и на улици, већ за преговарачким столом”. Атини и Скопљу се жури да реше вишегодишњи спор, али како коментаришу овдашњи медији, некад се чини да је Атини до тога више стало.

„Нема дипломатског бродолома већ техничких проблема, одлагања од неколико дана, док клима на унутрашњем плану не буде повољнија”, умирујуће су речи шефа грчке дипломатије Никоса Коцијаса који се нада да ће ускоро доћи до споразума између Атине и Скопља и да неће бити пропуштена шанса да се вишегодишњи проблем око имена коначно реши.

„Дошао је тренутак за велико ’да’ или ’не’, али се влада у Скопљу суочила с озбиљним проблемима због чега јој треба време да се пресабере”, изјавио је подсећајући да су у дипломатији стрпљење и трезвеност пресудни и да „преговори нису трка на 100 метара”, већ сложени  процес.

Чини се да народ на то гледа са мање стрпљења утолико пре што су, без обзира на противљење Грка, и даље варијанте решења које су остале у игри: „Горња Македонија”, „Северна Македонија” и „Нова Македонија”.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган Павловић
Боље би им било да приближавају своје државе тим заједничким именом и супротставе се заједно албанском етничком национализму који Америка злоупотребљава за своје интересе и повећање притиска на Русију.
Леон Давидович
Грци доказују да су демократе и да не допуштају да мала група људи, то јест политичари одлучује о тако важним питањима већ траже да се народ пита.Борба Грчког народа за демократију ту ми је далеко важнија од самог имена БЈРМ.
Milorad Mrdja
E moji Makedonci, samo ste u Jugi bili neko i nešto. Na Jugu i Srbe ste pljunuli, kao i drugi a sada vam je žao. Postali ste sitniš za kusur izmedju albanaca, Bugara i Grka.
Marija Zarezankova-Potevska
Provincija Makedonija u severni deo Grcke je dodeljen pocetkom 20 veka Grciji, tako da nepotrebno hoc`u da uniste zemlju Republiku Makedoniju,ali da ne zaborave da su im Turci blizu! Solun su neki turci prodali grcima za 3 sanduka zlata .Anticka Makedonija nikad nije bila Grcka,a i zasto ako tako vole Makedonsko ime , zasto se ne zovu oni Makedonci vec Grci! Glupo apsurdno i nehumano! Ali Boga ima i pravde ima!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.