Protesti protiv „trgovine imenom Makedonija”
Od našeg dopisnika
Atina – Širom zemlje Grci su ponovo na protestnim mitinzima. U znak neslaganja sa pregovorima koje vlada vodi sa Skopljem oko imena susedne države i protiv svakog korišćenja naziva „Makedonija”, mitinzi su održani u 24 grada.
Sa jedinstvenom porukom „Makedonija je grčka”, sa stotinama nacionalnih zastava, Grci od Sera, Edesa i Florine, preko Katorije, Katerinija, Larise do Halkide, Krfa, Rodosa, Hanje na Kritu još jednom žele da pokažu da nisu spremni da se naziv severnog dela Grčke koji oduvek nosi ime Makedonija dele sa susedima.
Ovog puta mitinzi nisu održani u Solunu i Atini kao početkom godine, čime su organizatori želeli da pokažu koliko stanovništvo severa Grčke odbacuje svaku ideju o, kako kažu, „trgovini imenom Makedonija”. Međutim, ideja da protesta bude samo u jedanaest gradova bližih granici proširila na se na celu zemlju, od severa do južnih ostrva, na 24 grada.
Ono što ove mitinge razlikuje od prethodnih jeste drugačija strategija organizatora koji su upozorili da ne žele nikakve partijske zastave i parole, već samo nacionalne zastave Grčke. Isto tako, za razliku od prvog mitinga kada je Grčka crkva pozvala građane da se uzdrže od antimakedonskih protesta u Solunu, da bi već na narednom mitingu u Atini, kada su desetine hiljada ljudi izašle na ulice da brane ime „Makedonija”, bila na njihovoj strani, ovog puta je ostavila mitropolitima da sami odluče kakav će stav prema protestima zauzeti njihove parohije.
Poglavar Grčke crkve Jeronimus smatra da se ovako važna pitanja kao što je naziv susedne države ne rešavaju protestima, već u parlamentu gde sede poslanici koje je izabrao narod, i da nije nimalo lako dati ime jednoj državi ili joj ga, kako je rekao – pozajmiti.
Ove mitinge od prethodnih razlikuje i činjenica da su u ovom trenutku vlade dve zemlje, iako narod pokazuje drugačije raspoloženje prema sporazumu, mnogo bliže nego pre šest meseci kada je bilo neizvesno kako će se sve razvijati. Međutim, činjenica se sve odlaže i čeka signal iz Skoplja, sa obe strane kupuje vreme kako bi se umirila opoziciji, izaziva dodatno nezadovoljstvo. Popularnost premijera Ciprasa je opala u odnosu na ranije mesece i Siriza u ovom trenutku, za konzervativnom Novom demokratijom, zaostaje za više od 15 posto potencijalnih glasova.
Neizvesno je koliku će i kakvu cenu na kraju svega platiti premijer Cipras koji smatra, kako je to već ranije izjavio, da se „nacionalni problemi ne rešavaju folklorom i na ulici, već za pregovaračkim stolom”. Atini i Skoplju se žuri da reše višegodišnji spor, ali kako komentarišu ovdašnji mediji, nekad se čini da je Atini do toga više stalo.
„Nema diplomatskog brodoloma već tehničkih problema, odlaganja od nekoliko dana, dok klima na unutrašnjem planu ne bude povoljnija”, umirujuće su reči šefa grčke diplomatije Nikosa Kocijasa koji se nada da će uskoro doći do sporazuma između Atine i Skoplja i da neće biti propuštena šansa da se višegodišnji problem oko imena konačno reši.
„Došao je trenutak za veliko ’da’ ili ’ne’, ali se vlada u Skoplju suočila s ozbiljnim problemima zbog čega joj treba vreme da se presabere”, izjavio je podsećajući da su u diplomatiji strpljenje i trezvenost presudni i da „pregovori nisu trka na 100 metara”, već složeni proces.
Čini se da narod na to gleda sa manje strpljenja utoliko pre što su, bez obzira na protivljenje Grka, i dalje varijante rešenja koje su ostale u igri: „Gornja Makedonija”, „Severna Makedonija” i „Nova Makedonija”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
