Тензије између САД и Кине пред самит у Сингапуру
Због царина, Тајвана и Јужног кинеског мора, односи између Америке и Кине погоршавају се баш пред самит између Доналда Трампа и Ким Џонг Уна, који је од изузетног значаја за обе земље.
Бела кућа и влада Си Ђинпинга међусобно се оптужују за милитаризацију Јужног кинеског мора, што је повећало тензије између две земље, увелико заокупљене и претњама трговинским ратом. Ове недеље Пентагон је у спорне воде Јужног кинеског мора, због којих се Пекинг сукобљава са америчким савезницима у региону, послао два бомбардера. Америчка војна авијација надлетала је појас у близини групе острва Спретли која својатају Кина, Малезија, Вијетнам, Филипини и Тајван.
Пекинг полаже право над готово целим Јужним кинеским морем, једним од најважнијих поморских путева на планети, што оспоравају остале земље из тог дела света. Војска САД саопштава да су прелети били део уобичајених вежби, мада је слање два авиона Б-52, способна и за нуклеарне нападе, уследило само неколико дана после изјаве шефа Пентагона да је Кина милитаризовала поменута острва. Џејмс Матис је тада оптужио Кину да „застрашује и врши присилу” у региону.
САД су, како преноси Ројтерс, покренуле авијацију одговоривши на то што је далекоисточна земља прва прошлог месеца на више спорних острва послала бомбардере опремљене за атомски напад, што је довело до негодовања Вијетнама и Филипина. У том појасу постоје бројна мала острва, а Кина је изградила и вештачка, постављајући озбиљну војну инфраструктуру, писте и хангаре. Писало се да је на Парацелском архипелагу недавно распоредила и ракете, али је Си-Ен-Ен јуче јавио да је ово оружје у међувремену највероватније уклоњено. Кинеско министарство спољних послова јуче је саопштило да „не постоји војни брод или авион” који би могао да заплаши Пекинг да не брани своју територију.
Сијева влада сматра да је Вашингтон крив за милитаризацију јер је у Јужно кинеско море послао тешко наоружање. Сукоб је настао и због планова САД да у Тајвански пролаз, који раздваја кинеско копно од Тајвана, пошаље носач авиона, пише „Гардијан”. То би било схваћено као провокација јер је Кина већ нагласила да је „Тајван најважније и најосетљивије питање у кинеско-америчким односима”. Иако званично не признаје независност Тајпеја, Америка је дефакто тајвански заштитник. Кад је Сијева влада недавно и сама послала носач авиона у Тајвански пролаз, на Западу се говорило да Кина изгледа намерава да уради са Тајваном исто што је Русија урадила са Кримом.
Звецкање оружјем долази поврх кинеско-америчког спора који би могао да се заврши трговинским ратом. Због дефицита од 375 милијарди долара у размени добара са Пекингом, Трамп је најавио царине на кинеску робу вредну 50 милијарди долара. У другој економији света запретили су противмерама, посебно зато што је Америка већ увела тарифе на кинеске сировине кад је недавно одлучила да опорезује увоз челика и алуминијума.
Шеф Беле куће више пута је тражио од Сија да буде од користи Америци у покушајима да денуклеаризује Северну Кореју, са чијим се лидером сусреће следеће недеље у Сингапуру. Кад год би држава парија наставила са лансирањем ракета и атомским пробама, из САД су стизале оптужбе да Пекинг није учинио ништа да је „уразуми”. За Вашингтон би сусрет између Трампа и Кима био успешан кад би изолована азијска земља пристала да се одрекне нуклеарног оружја у замену за укидање међународних санкција. Да ли ће Кина у томе помоћи или одмоћи Трампу зависи од тога како буде проценила да се њени интереси уклапају у могући договор из Сингапура.
То што је једина сила која остварује утицај на Пјонгјанг, Кини даје велику стратешку предност, која би нестала у случају севернокорејског приближавања са Западом. Ипак, подржала би споразум ако би он довео до укидања санкција јер би онда могла да несметано тргује са суседом, пише „Лос Анђелес тајмс”. За њу има смисла да подржи денуклеаризацију Пјонгјанга само ако се Вашингтон обавеже да ће смањити војно присуство у Јужној Кореји, повлачењем армије и противракетног система или макар знатним умањењем трупа. Пекинг никако не би могао да олакша договор који би водио ка уједињењу две Кореје у једну проамеричку земљу, што је сад ионако тешко замисливо. И у анализи вашингтонског института Атлантски савет истиче се да би Кина могла да стане иза договора из Сингапура само ако Америка пристане на повлачење са југа полуострва, што би значило слабљење америчког утицаја у Сеулу, али и у Азији, а то је дугорочни интерес Пекинга. Питање је само зашто би се Америка одрекла утицаја у региону од кога се очекује највећи економски раст и где може да сузбија ширење и јачање друге најјаче привреде на свету. Шеф Пентагона је поручио да САД неће отићи из тога дела света, већ да ће се тамо „такмичити свим силама”.
„Да не буде забуне: Америка остаје у Индопацифику. Ово је најважнији простор за нас”, казао је Матис.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


