Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тензије између САД и Ки­не пред самит у Сингапуру

Звец­кање оружјем у Ју­жном кинеском мору долази поврх сукоба због царинских тарифа који пре­ти да пре­расте у трговин­ски рат
Тензије између САД и Ки­не пред самит у Сингапуру
Марина у Сингапуру (Фото Пиксабеј)

Због ца­ри­на, Тај­ва­на и Ју­жног ки­не­ског мо­ра, од­но­си из­ме­ђу Аме­ри­ке и Ки­не по­гор­ша­ва­ју се баш пред са­мит из­ме­ђу До­нал­да Трам­па и Ким Џонг Уна, ко­ји је од из­у­зет­ног зна­ча­ја за обе зе­мље. 

Бе­ла ку­ћа и вла­да Си Ђин­пин­га ме­ђу­соб­но се оп­ту­жу­ју за ми­ли­та­ри­за­ци­ју Ју­жног ки­не­ског мо­ра, што је по­ве­ћа­ло тен­зи­је из­ме­ђу две зе­мље, уве­ли­ко за­о­ку­пље­не и прет­ња­ма тр­го­вин­ским ра­том. Ове не­де­ље Пен­та­гон је у спор­не во­де Ју­жног ки­не­ског мо­ра, због ко­јих се Пе­кинг су­ко­бља­ва са аме­рич­ким са­ве­зни­ци­ма у ре­ги­о­ну, по­слао два бом­бар­де­ра. Аме­рич­ка вој­на ави­ја­ци­ја над­ле­та­ла је по­јас у бли­зи­ни гру­пе остр­ва Спре­тли ко­ја сво­ја­та­ју Ки­на, Ма­ле­зи­ја, Ви­јет­нам, Фи­ли­пи­ни и Тај­ван.

Пе­кинг по­ла­же пра­во над го­то­во це­лим Ју­жним ки­не­ским мо­рем, јед­ним од нај­ва­жни­јих по­мор­ских пу­те­ва на пла­не­ти, што оспо­ра­ва­ју оста­ле зе­мље из тог де­ла све­та. Вој­ска САД са­оп­шта­ва да су пре­ле­ти би­ли део уоби­ча­је­них ве­жби, ма­да је сла­ње два ави­о­на Б-52, спо­соб­на и за ну­кле­ар­не на­па­де, усле­ди­ло са­мо не­ко­ли­ко да­на по­сле из­ја­ве ше­фа Пен­та­го­на да је Ки­на ми­ли­та­ри­зо­ва­ла по­ме­ну­та остр­ва. Џејмс Ма­тис је та­да оп­ту­жио Ки­ну да „за­стра­шу­је и вр­ши при­си­лу” у ре­ги­о­ну. 

САД су, ка­ко пре­но­си Рој­терс, по­кре­ну­ле ави­ја­ци­ју од­го­во­рив­ши на то што је да­ле­ко­и­сточ­на зе­мља пр­ва пр­о­шлог ме­се­ца на ви­ше спор­них остр­ва по­сла­ла бом­бар­де­ре опре­мље­не за атом­ски на­пад, што је до­ве­ло до не­го­до­ва­ња Ви­јет­на­ма и Фи­ли­пи­на. У том по­ја­су по­сто­је бр­ој­на ма­ла остр­ва, а Ки­на је из­гра­ди­ла и ве­штач­ка, по­ста­вља­ју­ћи озбиљ­ну вој­ну ин­фра­струк­ту­ру, пи­сте и хан­га­ре. Пи­са­ло се да је на Па­ра­цел­ском архи­пе­ла­гу не­дав­но рас­по­ре­ди­ла и ра­ке­те, али је Си-Ен-Ен ју­че ја­вио да је ово оруж­је у ме­ђу­вре­ме­ну нај­ве­ро­ват­ни­је укло­ње­но. Ки­не­ско ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва ју­че је са­оп­шти­ло да „не по­сто­ји вој­ни бр­од или ави­он” ко­ји би мо­гао да за­пла­ши Пе­кинг да не бра­ни сво­ју те­ри­то­ри­ју.

Си­је­ва вла­да сма­тра да је Ва­шинг­тон крив за ми­ли­та­ри­за­ци­ју јер је у Ју­жно ки­не­ско мо­ре по­слао те­шко на­о­ру­жа­ње. Су­коб је на­стао и због пла­но­ва САД да у Тај­ван­ски пр­о­лаз, ко­ји раз­два­ја ки­не­ско коп­но од Тај­ва­на, по­ша­ље но­сач ави­о­на, пи­ше „Гар­ди­јан”. То би би­ло схва­ће­но као пр­о­во­ка­ци­ја јер је Ки­на већ на­гла­си­ла да је „Тај­ван нај­ва­жни­је и нај­о­се­тљи­ви­је пи­та­ње у ки­не­ско-аме­рич­ким од­но­си­ма”. Иако зва­нич­но не при­зна­је не­за­ви­сност Тај­пе­ја, Аме­ри­ка је де­фак­то тај­ван­ски за­штит­ник. Кад је Си­је­ва вла­да не­дав­но и са­ма по­сла­ла но­сач ави­о­на у Тај­ван­ски пр­о­лаз, на За­па­ду се го­во­ри­ло да Ки­на из­гле­да на­ме­ра­ва да ура­ди са Тај­ва­ном исто што је Ру­си­ја ура­ди­ла са Кри­мом. 

Звец­ка­ње оруж­јем до­ла­зи по­врх ки­не­ско-аме­рич­ког спо­ра ко­ји би мо­гао да се за­вр­ши тр­го­вин­ским ра­том. Због де­фи­ци­та од 375 ми­ли­јар­ди до­ла­ра у раз­ме­ни до­ба­ра са Пе­кин­гом, Трамп је на­ја­вио ца­ри­не на ки­не­ску ро­бу вред­ну 50 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. У дру­гој еко­но­ми­ји све­та за­пре­ти­ли су пр­о­тив­ме­ра­ма, по­себ­но за­то што је Аме­ри­ка већ уве­ла та­ри­фе на ки­не­ске си­ро­ви­не кад је не­дав­но од­лу­чи­ла да опо­ре­зу­је увоз че­ли­ка и алу­ми­ни­ју­ма. 

Шеф Бе­ле ку­ће ви­ше пу­та је тра­жио од Си­ја да бу­де од ко­ри­сти Аме­ри­ци у по­ку­ша­ји­ма да де­ну­кле­а­ри­зу­је Се­вер­ну Ко­ре­ју, са чи­јим се ли­де­ром су­сре­ће сле­де­ће не­де­ље у Син­га­пу­ру. Кад год би др­жа­ва па­ри­ја на­ста­ви­ла са лан­си­ра­њем ра­ке­та и атом­ским пр­о­ба­ма, из САД су сти­за­ле оп­ту­жбе да Пе­кинг ни­је учи­нио ни­шта да је „ура­зу­ми”. За Ва­шинг­тон би су­срет из­ме­ђу Трам­па и Ки­ма био успе­шан кад би изо­ло­ва­на азиј­ска зе­мља при­ста­ла да се од­рек­не ну­кле­ар­ног оруж­ја у за­ме­ну за уки­да­ње ме­ђу­на­род­них санк­ци­ја. Да ли ће Ки­на у то­ме по­мо­ћи или од­мо­ћи Трам­пу за­ви­си од то­га ка­ко бу­де пр­о­це­ни­ла да се ње­ни ин­те­ре­си укла­па­ју у мо­гу­ћи до­го­вор из Син­га­пу­ра. 

То што је је­ди­на си­ла ко­ја оства­ру­је ути­цај на Пјон­гјанг, Ки­ни да­је ве­ли­ку стра­те­шку пред­ност, ко­ја би не­ста­ла у слу­ча­ју се­вер­но­ко­реј­ског при­бли­жа­ва­ња са За­па­дом. Ипак, по­др­жа­ла би спо­ра­зум ако би он до­вео до уки­да­ња санк­ци­ја јер би он­да мо­гла да не­сме­та­но тр­гу­је са су­се­дом, пи­ше „Лос Ан­ђе­лес тајмс”. За њу има сми­сла да по­др­жи де­ну­кле­а­ри­за­ци­ју Пјон­гјан­га са­мо ако се Ва­шинг­тон оба­ве­же да ће сма­њи­ти вој­но при­су­ство у Ју­жној Ко­ре­ји, по­вла­че­њем арми­је и пр­о­ти­вра­кет­ног си­сте­ма или ма­кар знат­ним ума­ње­њем тру­па. Пе­кинг ни­ка­ко не би мо­гао да олак­ша до­го­вор ко­ји би во­дио ка ује­ди­ње­њу две Ко­ре­је у јед­ну пр­о­а­ме­рич­ку зе­мљу, што је сад иона­ко те­шко за­ми­сли­во. И у ана­ли­зи ва­шинг­тон­ског ин­сти­ту­та Атлант­ски са­вет ис­ти­че се да би Ки­на мо­гла да ста­не иза до­го­во­ра из Син­га­пу­ра са­мо ако Аме­ри­ка при­ста­не на по­вла­че­ње са ју­га по­лу­о­стр­ва, што би зна­чи­ло сла­бље­ње аме­рич­ког ути­ца­ја у Се­у­лу, али и у Ази­ји, а то је ду­го­роч­ни ин­те­рес Пе­кин­га. Пи­та­ње је са­мо за­што би се Аме­ри­ка од­ре­кла ути­ца­ја у ре­ги­о­ну од ко­га се оче­ку­је нај­ве­ћи еко­ном­ски раст и где мо­же да су­зби­ја ши­ре­ње и ја­ча­ње дру­ге нај­ја­че при­вре­де на све­ту. Шеф Пен­та­го­на је по­ру­чио да САД не­ће оти­ћи из то­га де­ла све­та, већ да ће се та­мо „так­ми­чи­ти свим си­ла­ма”. 

„Да не бу­де за­бу­не: Аме­ри­ка оста­је у Ин­до­па­ци­фи­ку. Ово је нај­ва­жни­ји пр­о­стор за нас”, ка­зао је Ма­тис. 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran
I Amerika je pocela svoju hegomoniju malo po malo tj ratovima i tenzijama u susedstvu npr otimanjem Teksasa od Meksika)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.