Tenzije između SAD i Ki­ne pred samit u Singapuru

SAD su, ka­ko pre­no­si Roj­ters, po­kre­nu­le avi­ja­ci­ju od­go­vo­riv­ši na to što je da­le­ko­i­stoč­na ze­mlja pr­va pr­o­šlog me­se­ca na vi­še spor­nih ostr­va po­sla­la bom­bar­de­re opre­mlje­ne za atom­ski na­pad, što je do­ve­lo do ne­go­do­va­nja Vi­jet­na­ma i Fi­li­pi­na. U tom po­ja­su po­sto­je br­oj­na ma­la ostr­va, a Ki­na je iz­gra­di­la i ve­štač­ka, po­sta­vlja­ju­ći ozbilj­nu voj­nu in­fra­struk­tu­ru, pi­ste i han­ga­re. Pi­sa­lo se da je na Pa­ra­cel­skom arhi­pe­la­gu ne­dav­no ras­po­re­di­la i ra­ke­te, ali je Si-En-En ju­če ja­vio da je ovo oruž­je u me­đu­vre­me­nu naj­ve­ro­vat­ni­je uklo­nje­no. Ki­ne­sko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va ju­če je sa­op­šti­lo da „ne po­sto­ji voj­ni br­od ili avi­on” ko­ji bi mo­gao da za­pla­ši Pe­king da ne bra­ni svo­ju te­ri­to­ri­ju.

Si­je­va vla­da sma­tra da je Va­šing­ton kriv za mi­li­ta­ri­za­ci­ju jer je u Ju­žno ki­ne­sko mo­re po­slao te­ško na­o­ru­ža­nje. Su­kob je na­stao i zbog pla­no­va SAD da u Taj­van­ski pr­o­laz, ko­ji raz­dva­ja ki­ne­sko kop­no od Taj­va­na, po­ša­lje no­sač avi­o­na, pi­še „Gar­di­jan”. To bi bi­lo shva­će­no kao pr­o­vo­ka­ci­ja jer je Ki­na već na­gla­si­la da je „Taj­van naj­va­žni­je i naj­o­se­tlji­vi­je pi­ta­nje u ki­ne­sko-ame­rič­kim od­no­si­ma”. Iako zva­nič­no ne pri­zna­je ne­za­vi­snost Taj­pe­ja, Ame­ri­ka je de­fak­to taj­van­ski za­štit­nik. Kad je Si­je­va vla­da ne­dav­no i sa­ma po­sla­la no­sač avi­o­na u Taj­van­ski pr­o­laz, na Za­pa­du se go­vo­ri­lo da Ki­na iz­gle­da na­me­ra­va da ura­di sa Taj­va­nom isto što je Ru­si­ja ura­di­la sa Kri­mom. 

Zvec­ka­nje oruž­jem do­la­zi po­vrh ki­ne­sko-ame­rič­kog spo­ra ko­ji bi mo­gao da se za­vr­ši tr­go­vin­skim ra­tom. Zbog de­fi­ci­ta od 375 mi­li­jar­di do­la­ra u raz­me­ni do­ba­ra sa Pe­kin­gom, Tramp je na­ja­vio ca­ri­ne na ki­ne­sku ro­bu vred­nu 50 mi­li­jar­di do­la­ra. U dru­goj eko­no­mi­ji sve­ta za­pre­ti­li su pr­o­tiv­me­ra­ma, po­seb­no za­to što je Ame­ri­ka već uve­la ta­ri­fe na ki­ne­ske si­ro­vi­ne kad je ne­dav­no od­lu­či­la da opo­re­zu­je uvoz če­li­ka i alu­mi­ni­ju­ma. 

Šef Be­le ku­će vi­še pu­ta je tra­žio od Si­ja da bu­de od ko­ri­sti Ame­ri­ci u po­ku­ša­ji­ma da de­nu­kle­a­ri­zu­je Se­ver­nu Ko­re­ju, sa či­jim se li­de­rom su­sre­će sle­de­će ne­de­lje u Sin­ga­pu­ru. Kad god bi dr­ža­va pa­ri­ja na­sta­vi­la sa lan­si­ra­njem ra­ke­ta i atom­skim pr­o­ba­ma, iz SAD su sti­za­le op­tu­žbe da Pe­king ni­je uči­nio ni­šta da je „ura­zu­mi”. Za Va­šing­ton bi su­sret iz­me­đu Tram­pa i Ki­ma bio uspe­šan kad bi izo­lo­va­na azij­ska ze­mlja pri­sta­la da se od­rek­ne nu­kle­ar­nog oruž­ja u za­me­nu za uki­da­nje me­đu­na­rod­nih sank­ci­ja. Da li će Ki­na u to­me po­mo­ći ili od­mo­ći Tram­pu za­vi­si od to­ga ka­ko bu­de pr­o­ce­ni­la da se nje­ni in­te­re­si ukla­pa­ju u mo­gu­ći do­go­vor iz Sin­ga­pu­ra. 

To što je je­di­na si­la ko­ja ostva­ru­je uti­caj na Pjon­gjang, Ki­ni da­je ve­li­ku stra­te­šku pred­nost, ko­ja bi ne­sta­la u slu­ča­ju se­ver­no­ko­rej­skog pri­bli­ža­va­nja sa Za­pa­dom. Ipak, po­dr­ža­la bi spo­ra­zum ako bi on do­veo do uki­da­nja sank­ci­ja jer bi on­da mo­gla da ne­sme­ta­no tr­gu­je sa su­se­dom, pi­še „Los An­đe­les tajms”. Za nju ima smi­sla da po­dr­ži de­nu­kle­a­ri­za­ci­ju Pjon­gjan­ga sa­mo ako se Va­šing­ton oba­ve­že da će sma­nji­ti voj­no pri­su­stvo u Ju­žnoj Ko­re­ji, po­vla­če­njem armi­je i pr­o­ti­vra­ket­nog si­ste­ma ili ma­kar znat­nim uma­nje­njem tru­pa. Pe­king ni­ka­ko ne bi mo­gao da olak­ša do­go­vor ko­ji bi vo­dio ka uje­di­nje­nju dve Ko­re­je u jed­nu pr­o­a­me­rič­ku ze­mlju, što je sad iona­ko te­ško za­mi­sli­vo. I u ana­li­zi va­šing­ton­skog in­sti­tu­ta Atlant­ski sa­vet is­ti­če se da bi Ki­na mo­gla da sta­ne iza do­go­vo­ra iz Sin­ga­pu­ra sa­mo ako Ame­ri­ka pri­sta­ne na po­vla­če­nje sa ju­ga po­lu­o­str­va, što bi zna­či­lo sla­blje­nje ame­rič­kog uti­ca­ja u Se­u­lu, ali i u Azi­ji, a to je du­go­roč­ni in­te­res Pe­kin­ga. Pi­ta­nje je sa­mo za­što bi se Ame­ri­ka od­re­kla uti­ca­ja u re­gi­o­nu od ko­ga se oče­ku­je naj­ve­ći eko­nom­ski rast i gde mo­že da su­zbi­ja ši­re­nje i ja­ča­nje dru­ge naj­ja­če pri­vre­de na sve­tu. Šef Pen­ta­go­na je po­ru­čio da SAD ne­će oti­ći iz to­ga de­la sve­ta, već da će se ta­mo „tak­mi­či­ti svim si­la­ma”. 

„Da ne bu­de za­bu­ne: Ame­ri­ka osta­je u In­do­pa­ci­fi­ku. Ovo je naj­va­žni­ji pr­o­stor za nas”, ka­zao je Ma­tis.