Дијалог у кризи, Брисел у тишини
Кад већ Рамуш Харадинај јавно признаје да Косово нема спољну политику и да „припада клубу који води Америка”, треба ли резолутну одлуку Авнија Арифија о прекидању дијалога са Београдом посматрати као аутономан потез шефа преговарачког тима Приштине, иначе блиског косовском премијеру? Потпредседник Владе Србије Небојша Стефановић, рецимо, сигуран је да Приштина не делује самостално, него уз, како каже, прећутну сагласност западних партнера. Ако је циљ Приштине да на врло неозбиљан и неодговоран начин блокира преговоре у Бриселу и да никада не дође до формирања Заједнице српских општина, то треба да кажу не приштински функционери него њихови ментори који их најснажније подржавају у њиховим напорима за такозвано независно Косово, изјавио је јуче Стефановић. У Бриселу, где је 7. и 8. јуна требало да се наставе разговори на техничком нивоу, још се не оглашавају поводом најновијег застоја у преговорима.
„Политика” јуче у кабинету високе представнице ЕУ Федерике Могерини није добила одговор ни на питање о Арифијевом ставу да је посреднички тим ЕУ „десна рука српске делегације” и да служи само српским интересима. Оваква врста критике из Приштине на рачун бриселске администрације до сада се није могла чути, иако је било повремених варница међу њима. Замерке Приштине су се, наиме, најчешће односиле на неразумевање Брисела за положај грађана Косова – због сталног одлагања визне либерализације. У последње време и на неефикасност дијалога Београда и Приштине под покровитељством Европске уније, уз оцену да је неопходно и Вашингтону дати посредничку улогу у овом процесу.
Први сусрет Харадинаја у својству премијера са Могеринијевом, новембра прошле године, био је прилично буран, управо због тог питања. Могеринијева је, према незваничним наводима, лично схватила Харадинајево инсистирање на интензивнијем укључивању САД у бриселски процес и, наводно, прилично се наљутила.
И косовски председник Хашим Тачи је имао свој фронт према међународној заједници, чији је важан сегмент ЕУ. Практично целе прошле године он је „ратовао” с њима због оснивања Специјалног суда за ратне злочине, а пред крај 2017. оптужио их је да нису одржали реч. За оснивање тог суда, коме су се годинама опирали, требало је, наиме, према Тачијевим речима, да добију визну либерализацију, нова признања независности Косова и олакшавање уласка у одређене међународне институције (Савет Европе, Унеско, Интерпол...).
Од почетка ове године, конкретније од убиства Оливера Ивановића, динамика бриселског процеса се мења, а услов који је сада поставила Приштина за наставак дијалога – спровођење договора о енергетици, за који Београд тврди да уопште и не постоји – тренутно делује као добар изговор да се разговори обуставе на дуже време. Можда док не ускоче у игру нови играчи, док се не промени формат преговора, док се не укључе нови преговарачи? У сваком случају, Арифи покушава да наметне нову тачку спорења, могуће и да би „покрио”ону претходну, велику – ЗСО. Подсећања ради, Београд је пристао на додатни рок од четири месеца да Управљачки тим изради нацрт статута ЗСО – а он истиче у августу.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је јуче за Танјуг да је одбијање дијалога опасно и неодговорно, баш као и негирање преузетих обавеза и обмањивање јавности о њиховој садржини. „Главни преговарач Приштине изговара невероватне речи на које нико не реагује, а морали би многи. Он отворено и јавно говори да Приштина нема никакву намеру да спроводи обавезе које је преузела и тиме доказује да власти у Приштини мисле да им је апсолутно све дозвољено”, рекао је Ђурић.
Авни Арифи наставио је јуче за приштинске медије да објашњава своју позицију, пребацујући лоптицу у двориште Београда. Тврди да су изјаве српских званичника увек у супротности са, како је рекао, духом и карактером дијалога. „Косово остаје посвећено испуњавању свих међународних обавеза, али истовремено тражимо без изузетка испуњавање свих обавеза других. Временски период једностраног спровођења споразума је истекао”, навео је Арифи, док је у другој изјави казао да Србија треба да покаже „високу озбиљност и да спроведе споразуме потписане у Бриселу, а не да се бави гласинама”. „Нисмо ништа ни одбили осим ’пребирање по трешњама’. У овом дијалогу не можеш да изабереш шта желиш да спроведеш, већ да спроведеш постигнуте споразуме”, рекао је Арифи.
На то је заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев одговорио да Арифи из дана у дан провокативним изјавама сахрањује дијалог Београда и Приштине и да је последњи тренутак да ЕУ, као посредник у дијалогу, стане на пут таквој бахатости и самовољи. „Не може се неспремност Приштине да спроведе своје обавезе по питању успостављања ЗСО правдати ни лажима, ни пасторалним метафорама о наводној жељи Србије да ’пребира по трешњама’”, навео је Козарев и додао, користећи се „фолклорним умотворинама Арифија”, да Србија „не пребира по трешњама, већ неће да дозволи да јој манипулатори подмећу црвљиве трешње”.
Амбасада: САД нису поднеле никакав предлог
САД подржавају дијалог Београда и Приштине и са лидерима Србије, Косова, као и са званичницима ЕУ разматрају различите идеје, али нису поднеле никакав предлог за правно обавезујући споразум о нормализацији односа. То је јуче речено за агенцију Бета у амбасади САД у Београду, на питање да ли постоји неки амерички предлог у било којој форми који је у вези са дијалогом о Косову.
Коцијанчичева: Могерини редовно извештава чланице ЕУ о дијалогу
Брисел – Висока представница ЕУ редовно лично извештава државе чланице ЕУ о дијалогу Београд–Приштина на заседањима Савета министара уније, а њен тим обавештења о току дијалога даје представницима чланица ЕУ и у оквиру разних радних група Савета ЕУ. То је за агенцију Бета рекла Маја Коцијанчич, портпаролка Федерике Могерини, поводом навода медија да више земаља чланица ЕУ тражи да буду непосредно укључене у дијалог Београд–Приштина због тога што су незадовољне мањком информација посебно око израде правно обавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине. Коцијанчичева је нагласила да Европска служба за спољне послове (ЕЕАС), чија је шефица Федерика Могерини, не коментарише писање медија. У изворима ЕЕАС нису желели да одговоре да ли имају потврду да су САД упутиле предлог с четири кључна начела за правно обавезујући споразум Београд–Приштина.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
