Јачање долара увећава јавни дуг
Због јачања долара, који је током последња два месеца у односу на динар, ојачао око пет одсто, јавни дуг Србије увећан је око 600 милиона евра, што је 1,5 одсто бруто домаћег производа. То показује рачуница Фискалног савета коју за „Политику” износи Слободан Минић, стручни сарадник ове независне институције, додајући да није познато да ли је реч о привременом тренду.
– Кретање курса остаје значајан фискални ризик када је о државним дуговањима реч. Претходно је, у првом тромесечју ове године, долар слабио у односу на динар, па смо имали позитивне ефекте на јавни дуг. Захваљујући таквом тренду, значајно смо смањили јавни дуг. Сада се, међутим, ситуација преокренула – каже Минић.
Према подацима Управе за јавни дуг, државна дуговања на крају марта ове године износила су 23,7 милијарди евра, што чини 59 одсто БДП-а. Доларски део дуга износи 27,8 одсто укупног износа, што значи да сваки пут када расте вредност америчке валуте у односу на динар, расте и вредност јавног дуга.
Са друге стране, јачање динара у односу на евро требало би да има позитиван ефекат на јавни дуг и да га смањује, јер је највећи део наших обавеза у европској валути (40,8 одсто). Међутим, наш саговорник каже да је од почетка године евро у односу на динар, ослабио свега 0,3 одсто, што значи да је наш дуг у тој валути остао стабилан.
– Јачање долара има негативан ефекат и на повећање цене енергената – каже Саша Ранђеловић, доцент Економског факултета. Цена нафте на светском тржишту већ дуже време расте, али је тај негативан ефекат све до почетка априла био ублажен јачањем динара у односу на долар. Међутим, како се тренд на тржишту валута покренуо, јачање долара додатно је утицало на повећање цене нафте и свих енергената, које увозимо из Русије и плаћамо у доларима.
– Могуће је и да ће се тај ефекат повећања цене енергената, који је једним делом узрокован и јачањем долара, пренети и на инфлацију и да ће утицати на раст цена осталих добара – каже Ранђеловић.
Он додаје да јачање долара може позитивно да утиче на повећање исплативости српског извоза у доларске зоне. Међутим, наша извозна тржишта много више су везана за евро, а слабљење евра у односу на динар, дестимулише извознике, додаје наш саговорник.
Бошко Живковић, професор Економског факултета, каже да је у статистици спољне трговине ефекат јачања долара на нас негативан.
– Позитивне ефекте имамо када је реч о извозу неких метала, као што су катодни бакар и челик. Међутим, много је већи негативни ефекат на увоз који имамо по основу повећања увозне цене енергената – закључује Живковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
