Jačanje dolara uvećava javni dug
Zbog jačanja dolara, koji je tokom poslednja dva meseca u odnosu na dinar, ojačao oko pet odsto, javni dug Srbije uvećan je oko 600 miliona evra, što je 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. To pokazuje računica Fiskalnog saveta koju za „Politiku” iznosi Slobodan Minić, stručni saradnik ove nezavisne institucije, dodajući da nije poznato da li je reč o privremenom trendu.
– Kretanje kursa ostaje značajan fiskalni rizik kada je o državnim dugovanjima reč. Prethodno je, u prvom tromesečju ove godine, dolar slabio u odnosu na dinar, pa smo imali pozitivne efekte na javni dug. Zahvaljujući takvom trendu, značajno smo smanjili javni dug. Sada se, međutim, situacija preokrenula – kaže Minić.
Prema podacima Uprave za javni dug, državna dugovanja na kraju marta ove godine iznosila su 23,7 milijardi evra, što čini 59 odsto BDP-a. Dolarski deo duga iznosi 27,8 odsto ukupnog iznosa, što znači da svaki put kada raste vrednost američke valute u odnosu na dinar, raste i vrednost javnog duga.
Sa druge strane, jačanje dinara u odnosu na evro trebalo bi da ima pozitivan efekat na javni dug i da ga smanjuje, jer je najveći deo naših obaveza u evropskoj valuti (40,8 odsto). Međutim, naš sagovornik kaže da je od početka godine evro u odnosu na dinar, oslabio svega 0,3 odsto, što znači da je naš dug u toj valuti ostao stabilan.
– Jačanje dolara ima negativan efekat i na povećanje cene energenata – kaže Saša Ranđelović, docent Ekonomskog fakulteta. Cena nafte na svetskom tržištu već duže vreme raste, ali je taj negativan efekat sve do početka aprila bio ublažen jačanjem dinara u odnosu na dolar. Međutim, kako se trend na tržištu valuta pokrenuo, jačanje dolara dodatno je uticalo na povećanje cene nafte i svih energenata, koje uvozimo iz Rusije i plaćamo u dolarima.
– Moguće je i da će se taj efekat povećanja cene energenata, koji je jednim delom uzrokovan i jačanjem dolara, preneti i na inflaciju i da će uticati na rast cena ostalih dobara – kaže Ranđelović.
On dodaje da jačanje dolara može pozitivno da utiče na povećanje isplativosti srpskog izvoza u dolarske zone. Međutim, naša izvozna tržišta mnogo više su vezana za evro, a slabljenje evra u odnosu na dinar, destimuliše izvoznike, dodaje naš sagovornik.
Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je u statistici spoljne trgovine efekat jačanja dolara na nas negativan.
– Pozitivne efekte imamo kada je reč o izvozu nekih metala, kao što su katodni bakar i čelik. Međutim, mnogo je veći negativni efekat na uvoz koji imamo po osnovu povećanja uvozne cene energenata – zaključuje Živković.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
