ЕУ нам отвара још два поглавља
Србија до краја јуна може да отвори два нова поглавља у приступним преговорима са Европском унијом: поглавље 33 – о буџетским и финансијским питањима и поглавље 13 – о рибарству.
Ово је у Бриселу најавила Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, после састанка са европским комесаром за преговоре о приступању, Јоханесом Ханом.
– Мислим да Србија добро напредује, иначе не би било могуће отварање нових поглавља. Не могу да обећам, али два поглавља нису нереална. Наравно да бисмо сви желели да то буде и брже и више, али на крају је квалитет оно што се рачуна, а не брзина – рекао је Хан.
Поглавље 33, није отворено крајем прошле године, када је било планирано, јер је пет чланица ЕУ имало замерке на ток реформи у Србији, нарочито кад је реч о владавини права, сузбијању корупције и реформи правосуђа. Немачка, Француска, Шведска, Велика Британија и Хрватска биле су изричите у ставу да тада није сврсисходно отварати и поглавље 33 о финансијским и буџетским питањима, с чим су повезани ваљано деловање правне државе, независност и делотворност правосуђа и системско сузбијање корупције.
То поглавље обухвата правила која се односе на финансијска средства неопходна за финансирање буџета ЕУ. Буџетска средства ЕУ прикупљају се из три основне врсте прихода: традиционалних сопствених, сопствених средстава по основу пореза на додату вредност и сопствених средстава из уплата држава чланица на основу бруто националног дохотка.
Неопходно је да земље чланице имају одговарајући административни капацитет како би адекватно координисале и обезбедиле тачан буџет, прикупљање, исплату и контролу сопствених средстава.
Када је реч о поглављу 13, један од кључних задатака је израда стратегије аквакултуре у Србији, јер ће наша земља моћи да рачуна на новац за ту област из претприступних ИПА фондова, а касније и на знатнија средства из фонда ЕУ за рибарство.
Фонд за рибарство један је од највећих елемената унутар заједничке пољопривредне политике ЕУ и за то је опредељено 15 одсто новца до укупног фонда за пољопривреду. Српско рибарство је суочено са финансијским проблемима, јер су водопривредни доприноси високи, а подстицаји мали.
Данило Голубовић, саветник министарке за европске интеграције, каже да рибарство у Србији има потенцијал. Оно се све више развија, број рибњака је све већи, тако да ћемо захваљујући новцу из ових фондова коначно моћи да имамо конкурентне производе на тржишту.
У Министарству пољопривреде наглашавају да ће усклађивање домаћег законодавства са Заједничком политиком рибарства (ЗПР) допринети пре свега очувању природних ресурса.
– Контролом улова, и праћењем порекла производа рибарства, директно се утиче на спречавање нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова и очување рибљег фонда – додају у Министарству пољопривреде.
Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији, каже да је реч о техничким поглављима и да не види никакву препреку да она буду затворена. С тим што је, наглашава, очекивала да у јуну буду отворена још три послата поглавља. Реч је о поглављу 9 – о финансијским услугама, поглављу 17 – економска и монетарна политика и поглављу 18 – статистика.
Бесповратна помоћ
Јадранка Јоксимовић је најавила и потписивање дела претприступних фондова (ИПА) у висини од 42 милиона евра (од укупно 138 милиона евра) као и фонда за пољопривреднике (ИПАРД) од 175 милиона евра бесповратне помоћи до 2020. године.
„Били смо добри у програмирању и налазили најбоље пројекте који могу да буду подржани од стране Европске комисије. Преговарам са комисијом око тога који су пројекти најзрелији и у које области треба да користимо средства. Били смо добри у томе и због тога ћемо идуће године бити и награђени са нешто више новца”, каже министарка Јоксимовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
