EU nam otvara još dva poglavlja
Srbija do kraja juna može da otvori dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom: poglavlje 33 – o budžetskim i finansijskim pitanjima i poglavlje 13 – o ribarstvu.
Ovo je u Briselu najavila Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, posle sastanka sa evropskim komesarom za pregovore o pristupanju, Johanesom Hanom.
– Mislim da Srbija dobro napreduje, inače ne bi bilo moguće otvaranje novih poglavlja. Ne mogu da obećam, ali dva poglavlja nisu nerealna. Naravno da bismo svi želeli da to bude i brže i više, ali na kraju je kvalitet ono što se računa, a ne brzina – rekao je Han.
Poglavlje 33, nije otvoreno krajem prošle godine, kada je bilo planirano, jer je pet članica EU imalo zamerke na tok reformi u Srbiji, naročito kad je reč o vladavini prava, suzbijanju korupcije i reformi pravosuđa. Nemačka, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska bile su izričite u stavu da tada nije svrsishodno otvarati i poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim pitanjima, s čim su povezani valjano delovanje pravne države, nezavisnost i delotvornost pravosuđa i sistemsko suzbijanje korupcije.
To poglavlje obuhvata pravila koja se odnose na finansijska sredstva neophodna za finansiranje budžeta EU. Budžetska sredstva EU prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih, sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatu vrednost i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka.
Neophodno je da zemlje članice imaju odgovarajući administrativni kapacitet kako bi adekvatno koordinisale i obezbedile tačan budžet, prikupljanje, isplatu i kontrolu sopstvenih sredstava.
Kada je reč o poglavlju 13, jedan od ključnih zadataka je izrada strategije akvakulture u Srbiji, jer će naša zemlja moći da računa na novac za tu oblast iz pretpristupnih IPA fondova, a kasnije i na znatnija sredstva iz fonda EU za ribarstvo.
Fond za ribarstvo jedan je od najvećih elemenata unutar zajedničke poljoprivredne politike EU i za to je opredeljeno 15 odsto novca do ukupnog fonda za poljoprivredu. Srpsko ribarstvo je suočeno sa finansijskim problemima, jer su vodoprivredni doprinosi visoki, a podsticaji mali.
Danilo Golubović, savetnik ministarke za evropske integracije, kaže da ribarstvo u Srbiji ima potencijal. Ono se sve više razvija, broj ribnjaka je sve veći, tako da ćemo zahvaljujući novcu iz ovih fondova konačno moći da imamo konkurentne proizvode na tržištu.
U Ministarstvu poljoprivrede naglašavaju da će usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Zajedničkom politikom ribarstva (ZPR) doprineti pre svega očuvanju prirodnih resursa.
– Kontrolom ulova, i praćenjem porekla proizvoda ribarstva, direktno se utiče na sprečavanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova i očuvanje ribljeg fonda – dodaju u Ministarstvu poljoprivrede.
Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je reč o tehničkim poglavljima i da ne vidi nikakvu prepreku da ona budu zatvorena. S tim što je, naglašava, očekivala da u junu budu otvorena još tri poslata poglavlja. Reč je o poglavlju 9 – o finansijskim uslugama, poglavlju 17 – ekonomska i monetarna politika i poglavlju 18 – statistika.
Bespovratna pomoć
Jadranka Joksimović je najavila i potpisivanje dela pretpristupnih fondova (IPA) u visini od 42 miliona evra (od ukupno 138 miliona evra) kao i fonda za poljoprivrednike (IPARD) od 175 miliona evra bespovratne pomoći do 2020. godine.
„Bili smo dobri u programiranju i nalazili najbolje projekte koji mogu da budu podržani od strane Evropske komisije. Pregovaram sa komisijom oko toga koji su projekti najzreliji i u koje oblasti treba da koristimo sredstva. Bili smo dobri u tome i zbog toga ćemo iduće godine biti i nagrađeni sa nešto više novca”, kaže ministarka Joksimović.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
