Реци „не” раду на црно

Али, само око 40 одсто пријава било је употребљиво, односно, имало је тачне податке, те је инспекција и интервенисала. Инспекција је затекла 88 нерегистрованих фирми, од којих је 45 одмах након тога било регистровано у Агенцији за привредне регистре, навео је министар.

– У том периоду инспекција је затекла 1.916 особа које раде на црно. Од тог броја, након интервенисања инспекције, њих 81 одсто засновало је радни однос – нагласио је министар.

Да би коначно искоренили рад на црно, биће измењен Закон о раду, тако да ће, према његовим речима од 2020. године инспектори рада, када затекну непријављеног радника, моћи са њим на лицу места да склопе уговор на неодређено време. На тај начин радници ће бити охрабрени да пријаве несавесне послодавце.

 Министарство за рад планира измене низа закона у овој години, који се тичу радног права, побољшања рада, сезонских послова. За наредну годину најавило је и измене других закона – лизинг радне снаге и социјално предузетништво.

Као један од узрока сиве економије Ђорђевић види већи проток „кеша”, па ће Влада Србије више радити на безготовинском плаћању и смањивању готовог новца у оптицају. – Исплата дела новца на руке је нешто што, такође, доприноси сивој економији. То је следећи сегмент на који ће се министарство фокусирати након пројекта „Реци не раду на црно” – истакао је министар и оценио да је сива економија „болест која изједа наше друштво изнутра и чини велику штету грађанима и Влади Србије”. – Добра вест је да резултати владе, у борби против сиве економије, иду у позитивном правцу и статистичке мере показују да из године у годину имамо опадање сиве економије – нагласио је Ђорђевић.

Како је могло да се чује на овом скупу сива економија према неким проценама заузима од око 21 па до 30 одсто БДП-а, мада је према последњој анкети НАЛЕД-а међу привредницима спала на око 15,4 процента. Србија је по тек објављеном Глобалном извештају о индексу нелегалне трговине, на 57. месту међу 84 земље.

Мирослав Милетић, саветник председника Привредне коморе Србије, указао је да је сива економија присутна у великом броју привредних грана почев од грађевинарства, угоститељства, саобраћаја, трговине возилима и резервним деловима, дечијих играчака, па чак и до књига. Према његовим речима само 30 одсто продаје књига је у легалним токовима.

– У текстилној индустрији се врти око 300 милиона евра годишње у сивој зони. У управљању отпадом тај промет достиже 50 милиона евра. Једне године на Сабору трубача у Гучи чак 70 одсто продаваца било је нерегистровано – навео је Милетић.

Он је апеловао на даљу дигитализацију пословања, која не обухвата само електронско плаћање али и даљу фискализацију, јер је само 40 одсто привреде обухваћено фискалним касама.

Драган Пушара, руководилац Јединице за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор, најавио је да од 20. октобра почиње да ради портал е-Инспектор који ће за почетак обухватити тржишну, санитарну, управну и инспекцију рада. Ово умрежавање објединиће 150 регистара, али и омогућити инспекторима да се боље организују како се њихове посете не би преклапале и како би имали бољи учинак.

– Сиву економију није могуће сузбити ако нема координације инспекција. Капацитети инспекције су горући проблем.

Инспектора нема довољно и њихова просечна старост је 54 године, а пред њима је пуно захтева, јер осим инспекцијског надзора имају и саветодавну улогу – рекао је Пушара и додао да се око 25 одсто привредних субјеката бави неком врстом нелегалног пословања и они су у фокусу инспекције.

Занимљиво је било што је представник приватног сектора, Горан Пекез, председник Одбора за борбу против недозвољене трговине Савета страних инвеститора, лобирао да се повећају плате инспекторима.

– Потребно је запослити млађе инспекторе и мотивисати их да на одговарајући начин спроводе законе – рекао је Пекез.