Разговараћемо, али не о самоопредељењу
Министарке су двоструко бројније од мушких колега, чланови владе долазе из свих делова земље, укључујући Каталонију и Баскију, међу министрима су и хомосексуалац у геј браку и астронаут, пионир Шпаније у свемиру, а њихов је кормилар први премијер иберијске краљевине који је положио заклетву без Библије и распећа.
Социјалистичка влада у Мадриду шармирала је либералне светске медије чим је формирана пре неколико дана, а не одмаже јој ни што њен председник Педро Санчес (46) изгледа као холивудски глумац, а доктор је економије који говори више страних језика. Санчес је побудио наду у делу грађанства разочараном десничарском владом Маријана Рахоја, чија је Народна странка недавно осуђена за корупцију, па смењена у парламенту. Тек изабрани кабинет је у петак Барселони вратио управу над покрајинском касом, право које јој је Рахој одузео. Можда би се могло помислити да је Санчес доказао да је либералан и кад је министарство спољних послова поверио Каталонцу и кад је саопштио да ће се убрзо састати са каталонским премијером, што је Рахој упорно одбијао. Ипак, не треба журити са тим закључком, како ни са претпоставком да је нова шпанска влада стварно левичарска.
ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ: Чим је објавила да ће се Санчес ускоро сусрести са каталонским премијером Кимом Тором, влада је појаснила да право на каталонско самоопредељење „апсолутно неће бити” тема дијалога. Кад је реч о шефу дипломатије Жозепу Борелу, он је био министар за јавне радове и председник Европског парламента, а познат је и по томе што је велики противник идеје да његова покрајина постане независна држава. Кад је Борела увео у владу, Санчес је поручио Барселони да не очекује разумевање без обзира на то што је постао премијер захваљујући и подршци заговорника каталонског одвајања који су за њега гласали у шпанском парламенту. На говору против отцепљења прошле године у Барселони Борел је поручио: „Каталонија није као Литванија, Косово, Алжир. Ово није окупирана или милитаризована територија.” Додао је и да се Каталонија мора „дезинфиковати” после референдума о самосталној држави, што је свргнутог регионалног премијера Карлеса Пуђдемона нагнало да изјави да Борел доказује да и нова шпанска влада дели Каталонце на „инфициране и оне са дезинфекционим средствима”.
На власт у Каталонији поново су дошли заговорници републике, а Тора, који је недавно постао шеф владе у Барселони, један је од блиских Пуђдемонових сарадника. Ако нови шпански и нови каталонски премијер буду разговарали, биће то велики искорак у односу на претходне администрације. Ипак, власти у Барселони и даље се сећају да је Санчес као лидер опозиције држао Рахоју страну у свему што је овај тамо радио: слао жандармерију да спречи гласање на плебисциту, свргао демократски изабрану регионалну владу, похапсио све њене лидере који у међувремену нису побегли за иностранство и укинуо покрајинску аутономију.
СВЕТО РИМСКО ЦАРСТВО: Рахој је био познат као фискални конзервативац, а од његовог наследника не очекује се да води битно другачију економску политику. Санчес је одмах ставио да знања да неће мењати буџет који је усвојила бивша десничарска влада. И поред тога што је на власт у Мадриду дошла странка која се зова Шпанска социјалистичка радничка партија, то није узнемирило духове у Бриселу и Берлину. Како су приметили поједини левичарски аутори, „као и Свето римско царство, Шпанска радничка социјалистичка партија у пракси није оно што њено име сугерише”. Европски аларми већ би се огласили да је завладао Подемос, левичарска странка која се противи штедњи у образовању, здравству, култури и закидању социјалних давања. Они су трећа најјача странка у парламенту (после народњака и социјалиста) и поред тога што су настали пре само неколико година и то као реакција на економску кризу, штедњу и корупцију, која је на крају Рахоја коштала фотеље. Подемос је гласао за Санчеса, али није ушао у владу, која је, као и она претходна – мањинска. Народњаке је на власти одржавао Сијудаданос, странка која им је пружала подршку у скупштини у замену за политику наклоњену бизнису и непопустљивост према Каталонији. Сада Подемос треба да одржава мањинску владу, али се лидер ове странке Пабло Иглесијас већ побунио. За ову партију, нови министар унутрашњих послова је неприхватљив јер је као судија прогонио активисте шпанске верзије покрета Окупирај Волстрит и на раније функције долазио уз благослов народњака. Зато је Иглесијас поручио да је „Санчес за мање од 24 сата заборавио ко га је начинио премијером и изабрао владу која се свиђа Народној странци и Сијудаданосу”, а не Подемосу.
Санчес се налази на челу најслабије шпанске владе у историји са само 84 од 350 посланика. Иглесијас не искључује могућност да нови кабинет неће издржати две године до редовних парламентарних избора, али премијер вероватно рачуна с тим да ће га већ неко спасити ако постане густо – ако не левичарски Подемос, онда десничарски Сијудаданос.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
