(Не)фотогенични живот

У серији „Комшије” појавио се и глумац Мочило Оташевић (публици познат из серије „На пјену од мора” и из филма „Лед”) у улози официра америчке војске Ника и близу је памети да је ту малу улогу прихватио због пријатељства и у име добре сарадње са браћом Миланом и Милутином Мимом Караџићем. Али, онима који на Првој гледају сапуницу „Чиста љубав” није могао да промакне сјајни Оташевић у улози негативца Ранка, мафијаша из малог места.

Вероватно је гледаоцима у први мах била необична ова подела улога у којој шармантни Дамир Гавран из серије „Куд пукло да пукло” тумачи лик младог човека који је страх и трепет за своју околину па и породицу. Али, Оташевић је толико убедљив у глуми без великог геста, да само погледом и деликатном фацијалном експресијом дочарава (не)расположење, бес, мржњу, претњу... Овом улогом дао је лекцију да сапуница не мора бити синоним а ни оправдање за лошу глуму.

Кад смо код „Комшија”, занимљиво је да наши глумци, који су на академији сем знања стицали и вештине те учили, рецимо, јахање, мачевање и балет, могу много тога, али не умеју да једу пред камерама а да нам не покажу сваки залогај, нити да говоре текст а да им мрвице хране не испадају из уста. Кад су били деца сигурно су их родитељи опомињали: „Немој да говориш пуних уста”. Зашто им то не говоре и редитељи, тешко је погодити.

У свету филма и серија мало је жанрова у којем се неки, комични или трагични, догађаји и обрти не дешавају током обеда. Било то у „Саги о Форсајтима” и „Буденброковима” или „Даунтонској опатији”, „Куму”, „Браћи и сестрама”, било да једу са сребрних пладњева које им приноси батлер или да уживају у шпагетама, пици или сендвичу у полицијској станици, на улици, у болници или затвору. Глумци   синхронизују две једноставне радње: свој говор и жвакање, односно убацивање хране у уста.

У нашим серијама, док глумци у сцени једу (снимани у крупном плану) ми скрећемо поглед са екрана.

Ни ове године телевизије нису положиле испит зрелости, мада су много прилога посветиле малој и великој матури и томе шта обући за то вече. Суштина се изгубила у причи о тоалетама, фризури, надоградњи ноктију и трепавица, исцртавању обрва, соларијуму, вечерњој торбици и високим потпетицама... Пали су у заборав прошлогодишњи матуранти из Пирота који су се лепо провели обучени у беле мајице и фармерке. Можда би сада била занимљива прича с њима...

Све док су старлете модни и сваки други узори и пример да је живот на ивици закона, без рада и образовања, фотогеничан, на младе људи вребају искушења.