(Ne)fotogenični život

U seriji „Komšije” pojavio se i glumac Močilo Otašević (publici poznat iz serije „Na pjenu od mora” i iz filma „Led”) u ulozi oficira američke vojske Nika i blizu je pameti da je tu malu ulogu prihvatio zbog prijateljstva i u ime dobre saradnje sa braćom Milanom i Milutinom Mimom Karadžićem. Ali, onima koji na Prvoj gledaju sapunicu „Čista ljubav” nije mogao da promakne sjajni Otašević u ulozi negativca Ranka, mafijaša iz malog mesta.

Verovatno je gledaocima u prvi mah bila neobična ova podela uloga u kojoj šarmantni Damir Gavran iz serije „Kud puklo da puklo” tumači lik mladog čoveka koji je strah i trepet za svoju okolinu pa i porodicu. Ali, Otašević je toliko ubedljiv u glumi bez velikog gesta, da samo pogledom i delikatnom facijalnom ekspresijom dočarava (ne)raspoloženje, bes, mržnju, pretnju... Ovom ulogom dao je lekciju da sapunica ne mora biti sinonim a ni opravdanje za lošu glumu.

Kad smo kod „Komšija”, zanimljivo je da naši glumci, koji su na akademiji sem znanja sticali i veštine te učili, recimo, jahanje, mačevanje i balet, mogu mnogo toga, ali ne umeju da jedu pred kamerama a da nam ne pokažu svaki zalogaj, niti da govore tekst a da im mrvice hrane ne ispadaju iz usta. Kad su bili deca sigurno su ih roditelji opominjali: „Nemoj da govoriš punih usta”. Zašto im to ne govore i reditelji, teško je pogoditi.

U svetu filma i serija malo je žanrova u kojem se neki, komični ili tragični, događaji i obrti ne dešavaju tokom obeda. Bilo to u „Sagi o Forsajtima” i „Budenbrokovima” ili „Dauntonskoj opatiji”, „Kumu”, „Braći i sestrama”, bilo da jedu sa srebrnih pladnjeva koje im prinosi batler ili da uživaju u špagetama, pici ili sendviču u policijskoj stanici, na ulici, u bolnici ili zatvoru. Glumci   sinhronizuju dve jednostavne radnje: svoj govor i žvakanje, odnosno ubacivanje hrane u usta.

U našim serijama, dok glumci u sceni jedu (snimani u krupnom planu) mi skrećemo pogled sa ekrana.

Ni ove godine televizije nisu položile ispit zrelosti, mada su mnogo priloga posvetile maloj i velikoj maturi i tome šta obući za to veče. Suština se izgubila u priči o toaletama, frizuri, nadogradnji noktiju i trepavica, iscrtavanju obrva, solarijumu, večernjoj torbici i visokim potpeticama... Pali su u zaborav prošlogodišnji maturanti iz Pirota koji su se lepo proveli obučeni u bele majice i farmerke. Možda bi sada bila zanimljiva priča s njima...

Sve dok su starlete modni i svaki drugi uzori i primer da je život na ivici zakona, bez rada i obrazovanja, fotogeničan, na mlade ljudi vrebaju iskušenja.