Шарчевић: Хилари не може у лектиру

Министар просвете је истакао да је Национални просветни савет предложио много боље решење – да се у уџбеницима нађе биографија некога из реда Цинцара, предлог је да то буде Бранислав Нушић.

– Цинцари су становништво Балкана које је обједињавало и Албанце и Бугаре и Србе, многи угледни Срби су Цинцари. Многи Албанци имају добре Цинцаре у свом пореклу. Нушић је идеалан, да буде његова аутобиографија, много боља од Хилари Клинтон – поручио је министар Младен Шарчевић.

Радивоје Стојковић очекује да ћемо за који дан имати вест да је приговор НПС-а усвојен и решен без проблема.

– Ми предлажемо да у обавезној лектири буде део биографије неке личности која повезује албански и српски народ и чинила је добро и једнима и другима. Што се предлога да то буде Хилари Клинтон тиче, мислимо да је она исувише савремена личност и историјски гледано није прошло довољно времена откако је била у владајућој структури Америке да би деца изучавала њен живот. Ми смо предложили аутобиографију Бранислава Нушића, који је Цинцар, а тај народ је учинио много и за Србију и за албанску националну мањину. Мислим да ће се уз читање његове аутобиографије свако дете слатко насмејати – истакао је Стојковић, који је и председник Заједнице гимназија Србије.

Он је подсетио да су измене у лектири свих осталих националних мањина на чијим се језицима учи у гимназијама у Србији већ усвојене, а да албанска национална мањина мало касни са предлогом јер су имали оправданих организационих проблема. НПС је, како каже, упућивао сугестије још неким од мањина на чијим се језицима организује настава у српским гимназијама, али ниједна се није односила на садржај ђачке литературе, као што је случај са албанском мањином.

Списак обавезне лектире за први разред гимназије биће промењен од 1. септембра, због промене наставног плана и програма. Процедура налаже да националне мањине свој предлог литературе дају Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), који га онда прослеђује НПС-у. Ово тело даје негативно или позитивно мишљење, уз евентуалне сугестије, а затим га шаље поново у ЗУОВ и у Министарство просвете. Уколико има сугестија, они их шаљу националној мањини да их усвоји, па на тако измењен списак дела коначну реч и одобрење даје министар просвете.

Младен Шарчевић недавно је за наш лист објаснио да је циљ актуелних измена обавезне гимназијске лектире „да се она сведе на разуман број књига” и појаснио да су ђаци били преоптерећени списком наслова за читање, а да су у пракси мало читали. Он каже да не жели „струци да се меша у посао”, већ да су одабир нових наслова школске лектире препустили стручњацима, који ће „одговарати за свој избор”, док ће министарство имати задатак да опреми школске библиотеке, на чему раде већ две године.

– Циљ обавезне лектире јесте да се код деце створи навика да читају, што до сада није рађено. Библиотекари су сведени на неког ко издаје књиге, ретки су се трудили да ђацима приближе та штива. Библиотека ће од сада морати да организује књижевне вечери, догађаје, дебате о прочитаном делу – нагласио је министар Шарчевић.