Šarčević: Hilari ne može u lektiru
U Ministarstvu prosvete danas je održan sastanak o udžbenicima koji će pratiti izmene plana i programa u prvom razredu gimnazije na jugu Srbije, u školama gde se nastava održava na albanskom jeziku. U ministarstvu nisu želeli da komentarišu šta se tačno događalo na sastanku „iza zatvorenih vrata”, pa ni da govore o osporavanju predloga da deo autobiografije Hilari Klinton uđe u obaveznu lektiru za prvi razred gimnazije. Kako je za naš list potvrdio Mladen Šarčević, ministar prosvete, ni on, a ni Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), „nipošto neće dozvoliti da se u ovdašnjim gimnazijama uči o nekome iz porodice koja je naložila bombardovanje Srbije”.
Naš dopisnik iz Valjeva javlja da je ministar Šarčević bio izričit i tokom današnje posete Tehničkoj školi u Valjevu, gde je novinarima izjavio:
– Dok sam ja živ i dok sam ministar, to sigurno neće biti! I Albancima sam to rekao, to ne zbližava narode. Ako oni gledaju porodicu Klinton kao vrhunsko dobro, mi je gledamo kao vrhunsko zlo. Ne znam koju drugu reč da upotrebim. Mislim da delim mišljenje ukupnog stanovništva Srbije. Ako vas je neko bombardovao i sve najgore o vama mislio, ja ne znam kako to drugačije da nazovem – bio je iskren Šarčević.
Ministar prosvete je istakao da je Nacionalni prosvetni savet predložio mnogo bolje rešenje – da se u udžbenicima nađe biografija nekoga iz reda Cincara, predlog je da to bude Branislav Nušić.
– Cincari su stanovništvo Balkana koje je objedinjavalo i Albance i Bugare i Srbe, mnogi ugledni Srbi su Cincari. Mnogi Albanci imaju dobre Cincare u svom poreklu. Nušić je idealan, da bude njegova autobiografija, mnogo bolja od Hilari Klinton – poručio je ministar Mladen Šarčević.
Radivoje Stojković očekuje da ćemo za koji dan imati vest da je prigovor NPS-a usvojen i rešen bez problema.
– Mi predlažemo da u obaveznoj lektiri bude deo biografije neke ličnosti koja povezuje albanski i srpski narod i činila je dobro i jednima i drugima. Što se predloga da to bude Hilari Klinton tiče, mislimo da je ona isuviše savremena ličnost i istorijski gledano nije prošlo dovoljno vremena otkako je bila u vladajućoj strukturi Amerike da bi deca izučavala njen život. Mi smo predložili autobiografiju Branislava Nušića, koji je Cincar, a taj narod je učinio mnogo i za Srbiju i za albansku nacionalnu manjinu. Mislim da će se uz čitanje njegove autobiografije svako dete slatko nasmejati – istakao je Stojković, koji je i predsednik Zajednice gimnazija Srbije.
On je podsetio da su izmene u lektiri svih ostalih nacionalnih manjina na čijim se jezicima uči u gimnazijama u Srbiji već usvojene, a da albanska nacionalna manjina malo kasni sa predlogom jer su imali opravdanih organizacionih problema. NPS je, kako kaže, upućivao sugestije još nekim od manjina na čijim se jezicima organizuje nastava u srpskim gimnazijama, ali nijedna se nije odnosila na sadržaj đačke literature, kao što je slučaj sa albanskom manjinom.
Spisak obavezne lektire za prvi razred gimnazije biće promenjen od 1. septembra, zbog promene nastavnog plana i programa. Procedura nalaže da nacionalne manjine svoj predlog literature daju Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji ga onda prosleđuje NPS-u. Ovo telo daje negativno ili pozitivno mišljenje, uz eventualne sugestije, a zatim ga šalje ponovo u ZUOV i u Ministarstvo prosvete. Ukoliko ima sugestija, oni ih šalju nacionalnoj manjini da ih usvoji, pa na tako izmenjen spisak dela konačnu reč i odobrenje daje ministar prosvete.
Mladen Šarčević nedavno je za naš list objasnio da je cilj aktuelnih izmena obavezne gimnazijske lektire „da se ona svede na razuman broj knjiga” i pojasnio da su đaci bili preopterećeni spiskom naslova za čitanje, a da su u praksi malo čitali. On kaže da ne želi „struci da se meša u posao”, već da su odabir novih naslova školske lektire prepustili stručnjacima, koji će „odgovarati za svoj izbor”, dok će ministarstvo imati zadatak da opremi školske biblioteke, na čemu rade već dve godine.
– Cilj obavezne lektire jeste da se kod dece stvori navika da čitaju, što do sada nije rađeno. Bibliotekari su svedeni na nekog ko izdaje knjige, retki su se trudili da đacima približe ta štiva. Biblioteka će od sada morati da organizuje književne večeri, događaje, debate o pročitanom delu – naglasio je ministar Šarčević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
