Константин и Алекса, мајстори за роботе
Константин Љепава, ученик шестог разреда ОШ „Вук Караџић” и његов другар Алекса Бошковић, ђак седмог разреда Основне школе „Милена Павловић Барили”, јуче су се вратили из Париза, где су на Европском такмичењу у роботици „Еуробот” у недељу освојили награду за иновацију, упркос томе што су били убедљиво најмлађи учесници престижног надметања.
Двојица дечака из Србије у Француску су отишли као представници другопласираног тима на националном купу из роботике који је недавно одржан у згради Ректората у Новом Саду.
Они су већ трећу годину међу три првопласиране домаће екипе, али су тек сада, захваљујући упорности својих очева, који су финансирали одлазак на међународно такмичење, успели да оду у свет и привуку пажњу тамошњег жирија. Одмах по слетању на београдски аеродром „Никола Тесла” Данимир Љепава, Константинов отац, поделио је утиске са читаоцима „Политике”.
Како каже, Константин и Алекса такмичили су се у категорији деце до 18 година, у којој су преовлађивали средњошколци. Сем по томе што су за главу нижи од осталих, дечаци из Србије издвојили су се и чињеницом да је само њихов тим, назван „Робо мафија”, имао два члана, док се осталих 19 екипа састојало од по шест, седам такмичара, који су заједно правили роботе.
Тема овогодишњег такмичења били су „паметни градови”, а задаци су унапред дефинисани. Деца су правила по три робота, од којих је један у потпуности аутономан и обавља унапред програмиране задатке. Другим електронским роботом деца управљају током обављања задатака, док је трећи механички робот за обављање једног специјализованог задатка.
– Време за решавање свих задатака ограничено је на сто секунди по мечу, што подразумева изузетну ефикасност робота. У задатку градње „паметних кућа” роботи граде домаћинство, снабдевају га водом и централно управљају електричном енергијом у њему, као да заиста праве ту зграду. Само у пратећу опрему, да не помињем вртоглаве цене робота, деца из других земаља уложила су хиљаде евра. Ми готово ништа. Стручни жири и судије најпре су се чудили када су видели наше роботе. Али, када су чули Константинова и Алексина објашњења како су их осмислили и дизајнирали од 90 одсто рециклираног материјала и без икаквог буџета и видели да су такви роботи успешно извршавали сваки задатак као и они вредни хиљаде евра, награда је била наша – објашњава Данимир Љепава, који је, уз Алексиног оца Ивана Бошковића, био и тренер српског тима.
Дечаци из Србије роботе су правили од расходованих делова рачунара и електронских уређаја, старог рекламног паноа, па чак и од играчака. Жири се одушевио Алексиним решењем лифта за „паметне куће” направљеног од старог ДВД драјва, као и конструкцијом лучног бацања лоптице у кош, за које су искористили точак старог аутомобила-играчке. Дужина лука, односно места где ће се убацити лоптица у кош, контролисана је мерењем брзине обртаја мотора дечјег аутомобила.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
