Осунчан, зелен и каскадан

Читаоци нека не замере што је у наслову парафразирана реченица нобеловца Иве Андрића и повременог становника града ушушканог на најјужнијем фјорду Европе. О Херцег Новом он је написао да је град „вечитог зеленила, сунца и бројних скалинада”.

Ту је писац проводио зиме, десетак година, средином 20. века, са супругом Милицом Бабић, у кући на Топлој, окруженој баштом богатом са више десетина различитих врста биљака.

Од његовог описа забележеног пре више од пола века мало шта се променило. Број осунчаних дана током године, више од 220, остао је исти. Степеништа у центру као и она кривудава, урбанистички капиларна, наткривена магнолијама, зеленом лозом, широким листовима кивија, увек некако са завршетком на шеталишту уз Јадран, једино су још више углачана од људских стопа; не само становника којих је нешто више од 11.000 већ и гостију који су током лета и читаве године у Новом.

Биљну визуру некада адресе рибара и помораца, насељене према археолошким изворима у трећем веку пре наше ере, данас нарушава пошаст звана црвени палмин сурлаш. Препознатљив по бројним стаблима палми Херцег Нови данас изглед другачије – „ошишано”.

Врста инсекта која се често назива и азијски палмин жижак узрочник је десетковања високих стабала. Паркови „Бока”, онај у близини Завичајног музеја, као и зелена јавна површина на невидљивој граници са насељем Игало, остали су без разгранатих крошњи дугачких пера палме. Радници локалног комуналног предузећа од зиме и током пролећа секли су осушена стабла како би спречили даље ширење епидемије.

И власници приватних кућа у чијим двориштима су расле канарске датуле које је напала ова врста инсеката морали су најпре да ошишају бујне крошње, а ако како то није биле довољно морао је да се зачује звук моторних тестера.

Да ли за утеху или не, према речима Стевана Катића, председника општине Херцег Нови, уз све спроведене мере, за стабла једне врсте палми није било спаса.

– Епидемија сурлаша је последњих неколико година променила зелену визуру многим местима дуж обале Јадранског мора. Од Италије, Хрватске па ето и до југа где смо ми. Од те пошасти нисмо успели да се одбранимо. Примера ради, ни у Дубровнику више не можете да видите канарске палме – пореди Катић.

Зато се поноси на чињеницу да је град остао имун на „бетонизацију”, која је последњих година сустигла многе градове црногорског приморја. Како је Херцег Нови одувек био град пун зеленила, чини да је сечом једне врсте палми остао без знатног дела флоре.

На срећу, сурлаш воли да једе само ову врсту. Лепезасте палме су имуне, негују се друге врсте тропског  растиња, четинари, цвеће... по читавом граду.

Шетач једносмерним стрмим улицама и они у бољој кондицији који више воле да користе степенице, уједно пречице, могу да виде на свaком кораку како сами Новљани негују своје баште.

Ако су и ускраћени за класичну морску фотку – са рамом од палминог лишћа, посетиоци могу добар селфи, заједничку фотографију да направе у срцу старог града, на главном градском тргу над којим доминира Сат кула.

Подигнута за време турске владавине, средином 17. века, препознатљив је симбол Херцег Новог и један од најсликанијих мотива. На једном од унутрашњих зидова је спомен-плоча оснивачу града Твртку Првом Котроманићу.

Интересантно је да је од средине деведесетих година 20. века стари сатни механизам замењен електронским, поклоном града пријатеља – Београда, израђеним у земунској фабрици сатова.

Манастир Савина

Ушушкан у медитеранском зеленилу, крошњи пино дрвета и чокота лозе на два километра од центра града, у истоименом насељу налази се манастир Савина. Комплекс чине две цркве посвећене Светом Сави и Успењу Богородице као и манастирски конак. У ризници православног комплекса налазе се бројни предмети из историје и вредне књиге, чуване од 13. века. На једном од унутрашњих зидова велике цркве Успења Богородице је спомен-плоча која сведочи о боравку краља Александра Првог Карађорђевића, који је на своје последње државничко путовање кренуо управо из овог храма. У јесен 1934. године, 45-годишњи владар Краљевине Југославије из Савине се спустио у луку у Зеленики и укрцао на брод „Дубровник” којим је кренуо ка Француској, где је у Марсељу убијен. Овај манастир на територији новљанске општине тек је један од 89 верских објеката; укупно је 14 католичких и 75 православних цркава. Чак четвртина непокретних споменика културе државе Црне Горе налази се на територији Херцег Новог.