Градски клинци први пут у берби
– Трчи, трчи по још кукуруза. Видиш да нас гледају, хоће још – викао је плавокоси дечачић својој другарици која је хитро донела још једну чинијицу са храном за свиње. Малишани из вртића „Повратак природи” тискали су се око обора и бацали животињама зрно по зрно, све док домаћица, тета Биља, није рекла да је време да се посвете и кокама које су се јуриле по дворишту, уплашене великим бројем деце.
– Ћао, прасе, ћао. Морамо сад да идемо – одмахивало је једно дете свом новостеченом пријатељу, док је са другарима журило даље. Остало им је још да покушају да стигну и овце које су се разбежале по шљивику, али и да од својих домаћина науче да из наранџастог цвета расте бундева, да се кромпир „крије” испод земље и да је боранија која има „кончиће” већ престарела за брање.
Са сеоским животом малишани су се упознали у домаћинству браће Рајковића, у подавалском селу Зуце. Овде су стигли као учесници пројекта „Мали фармер”, који од маја организују Центар за одрживу привреду и рурални развој и портал „Авалаинфо” под слоганом „Водимо вас тамо где храна расте”.
Циљ оваквих дружења јесте да дечацима и девојчицама из урбаних средина приближи сеоски живот, научи их како се производе намирнице које имају свакодневно на својим трпезама и усади им поштовање према храни одгајеној на овај начин. И допало им се. Са широким осмехом на лицу трчали су кроз врт са рукама пуним тиквица, краставаца, малина, грашка... које су усхићено сами брали.
Ове клинце и клинцезе јуче су дочекали мајка куће, Биља, бака Златија и наследници Ненад и Дејан, момци од 26 и 28 година, који су своју будућност, за разлику од многих вршњака, испланирали ван града. Рајковићи имају своју дестилерију, производе ракију, а за сопствене потребе држе овце, свиње и кокошке.
Биља није педагог по струци, али се са дечацима и девојчицама који су им дошли у посету одлично сагласила. Уз смех и грају малишани су учествовали у експедицији кроз њену башту и шталу, а она им је стрпљиво објашњавала да баш такве тиквице какве су они брали спремају и њихове маме, да су малине са земље у дворишту исто оно воће које им баке доносе са пијаца, као и да их трава понекад може озбиљно посећи ако не буду довољно пажљиви.
Врхунац дана за децу било је пентрање по трактору, којим би их, да је јуче био на имању, Ненадов и Дејанов отац сигурно бар мало провозао.
Рајковићи су се показали као добри домаћини. Али они нису једино домаћинство испод Авале којима ће у долазити ове мале градске „делегације” из укупно 15 београдских вртића. Дечаци и девојчице ће, до краја јуна, у септембру и октобру посећивати укупно десетак породица из Зуца, Пиносаве и Белог потока и од њих откривати тајне сеоског живота.
– Искористили смо близину подавалских села да организујемо ове полудневне излете за децу и одведемо их на права сеоска домаћинства где могу да помазе животиње, да их хране, беру плодове у башти и једноставно уживају. Домаћинима указујемо да купце својих производа могу да угосте, покажу им где ничу воће и поврће и да их успут и продају – истиче Јелена Сајић, координатор пројекта „Мали фармер”.
Да су ови излети за децу бесплатни, подсетила је Ерика Кин, аташе за културу у америчкој амбасади у Београду, која финансира пројекат. Кин је објаснила да је ово сјајна прилика да деца науче нешто о селу, али и шанса за газдинства јер се овако подстиче развој руралног туризма у Србији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
