Подвлачење „Политике”

Недавно сам од једног мудрог човека чуо да би у Србији на сваких 100 година да требало се појави неки нови Вук Караџић. Ту нужду је објаснио тиме што у времену потрошачког друштва и глобалног отопљавања мало ко чита „онако како је написано”. Чита се између или испод редова, онако како није написано. Може се замислити какве све невоље могу да створе они који уопште не читају, јер сматрају да имају природну моћ да тумаче нечије мисли.

Знам да многима може од читања да се заврти у глави, да се помешају појмови, главни јунаци, па и време. Па се, уместо право, оде на сасвим другу страну. Уместо у бакалницу стигне се у кафану или чак „залута” у позориште, па и библиотеку. А тек шта све може да снађе оне који брзо и невешто читају новине.

Да је, ипак, довољно што имамо једног Вука Караџића, уверавају ме читаоци „Политике” којима је практично немогуће подметнути било чије кукавичје јаје. У једној од најчитанијих рубрика „Међу нама” они свакодневно подвлаче текстове у „старој дами”. Анализирају, критикују, љуте се, хвале, али у највећем броју допуњавају приче и информације новим подацима и околностима из личних архива и сопственог искуства. Спремни су да отворе прави „фронт” кад је реч о запостављању ћирилице, неукидању ПДВ-а на дечју гардеробу, игнорисању насиља у породици, сеоским школама са два ученика или о потреби да друштво озбиљније крене са акцијама заштите човекове околине.

Објављена информација, приметио сам, да једна рециклирана алуминијска конзерва може струјом да напаја телевизор пуна три сата напросто их је фасцинирала. Никако конзерве са „предизборним”и другим маглама које се ових дана, нажалост, месецима па и годинама, нуде на сваком ћошку. Није у питању њихова аполитичност или каква свеједност о томе куда иде наше друштво, већ како рече Врбислава Кика Старовић, из Београда, која „Политику” чита као своје књиге, став: „Ја припадам себи, а не вама!”

Када смо код подвлачења текстова у најстаријим новинама на Балкану, немогуће је заобићи име лекара гинеколога Милана Јовановића, доскора запосленог у Здравственом центру у Ваљеву. Он пуних 20 година, најчешће уз испијање јутарње кафе у ресторану „Златибор”, од прве до последње стране подвлачи сваки текст у „Политици”. Увек мастилом. На питање због чега то чини, доктор кратко одговара – да му нешто не промакне.

Сагласан сам с Борисом Тадићем, председником Србије, који је у интервјуу нашем листу, поред осталог, исказао сумњу у приче да је „Политика” гласило ДСС-а. Напросто, нагласио је председник, он неће да верује у такве инсинуације, јер је „Политика” национална институција. После претходних жаока на рачун уређивачке политике, ова врста расправе, како је оценила уредница листа Љиљана Смајловић, знак је зрелијег демократског друштва.

Ко, ипак, остаје при сумњама у журналистички професионализам, нека, попут наших читалаца, уместо брзања, нервозе, политизације и свакоразних сорзецања, почне са подвлачењем текстова у „Политици”. Нека чита и ишчитава како је генијални Вук Караџић препоручио, јер у том случају направиће најбољи отклон од свакоразних самообмана и непријатних заблуда. Тада ће новинарство бити на најбољем путу да, коначно, престане његово изједначавање са страдањем!