„Чуваркућа” скида Србију са црне листе перача пара

Шта је заправо ФАТФ и како је Србија сврстана на црну листу заједно са Етиопијом, Ираком, Шри Ланком, Сиријом, Тринидадом и Тобагом, Тунисом, Вануатуом и Јеменом? Прецизније, на црној листи је једино Северна Кореја, а ми смо на списку земаља са недостацима које су у процесу праћења. То значи да смо усвојили акциони план, али да га нисмо до краја применили.

ФАТФ је међудржавно тело које је основано још 1989. године и има за циљ да развија и унапређује мере за борбу против прања новца и финансирања тероризма на националном и међународном нивоу. ФАТФ је заправо креатор политике који ради на стварању политичке воље за реформу прописа и регулаторног оквира у овој области на националном нивоу. Ово међународно тело прати напредак који државе чланице постижу у примени неопходних мера из области спречавања прања новца.

Наиме, ФАТФ је још 2016. године на свом сајту објавио извештај за Србију, где је нашој земљи је упућен низ примедаба. Направљен је акциони план који нисмо испунили, па је крајем фебруара ове године наша земља завршила на овој листи. Највеће примедбе односиле су се на измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Оно што је у то време незванично могло да се чује јесте да је, с обзиром на то да је Управа за спречавање прања новца у ресору министра финансија, као један од криваца за пласман Србије на овој листи у влади „осумњичен” бивши министар финансија Душан Вујовић. И то зато што није ништа предузео да спречи да до таквог епилога не дође. Незванично се говорило о томе да он није одговорио на мејл који је стигао из Управе за спречавање прања новца и да није схватио озбиљност ситуације. Вујовић о томе никада није јавно говорио, нити је са себе скинуо одговорност. Треба рећи и то да област спречавања прања новца и финансирања тероризма није искључиво у надлежности Министарства финансија, већ и Министарства правде и Министарства унутрашњих послова.

С обзиром на то да је премијерка Ана Брнабић у марту, учествујући на Копаоник бизнис форуму, истакла да нас је једна моћна земља ставила на ту листу, оно што је незванично могло да се чује је да су Сједињене Америчке Државе имале имале примедбе на то што Србија није испунила светске стандарде када је реч о спречавању кријумчарења оружја.

Такође, једна од примедаба је и што нотари, по истом пропису, немају обавезу да примењују одредбе Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма. Наиме, они у пракси немају обавезу да пријављују сумњиве трансакције, као што то на пример морају да учине адвокати.

У међувремену, Србија је усвојила измене и допуне Закона и уважила неке од кључних препорука из акционог плана ФАТФ.  Кључне измене у односу на претходни закон о спречавању прања новца јесте увођење јавних бележника и јавног поштанског оператера ЈП „Пошта Србије”, као обвезника који мора да пријављује све врсте сумњивих трансакција. Такође, новине се односе и на „политички експонирана лица”, то јест да и све радње домаћих функционера могу бити подведене под прање новца.

Новим актом проширене су обавезе утврђивања стварног власништва и на трустове и остала лица страног права, прописана је и обавеза утврђивања порекла имовине за високоризичне странке, прецизиране обавезе за пружаоце платних услуга код преноса новчаних средстава.