Крај месарским преварама
Месне прерађевине и производи од рибе убудуће ће морати да буду декларисани прецизније, а купци ће имати више информација о храни коју купују. Од петка, када је почео да се примењује нови Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, произвођачи су дужни да на декларацији, уз назив производа, истакну и да ли садржи додату воду. То се односи на оне производе који у укупној тежини садрже више од пет процената воде. Сви смо сведоци да су месне прерађевине пуне воде, а стручњаци објашњавају да су произвођачи томе прибегавали како би повећали профит. У индустрији се се, на пример, повећањем соли у месу, повећава и капацитет хидратације протеина, те месо поново везује воду из саламуре, услед чега се повећава његова маса од 10 до 20 одсто.
Постоји и метода додавања натријум-хлорида и фосфата како би се постигао бољи ефекат везивања воде. Иначе, како расте потражња за појединим врстама прерађевина, тако и произвођачи покушавају да скрате време сушења тих производа и убрзају процес. Реч је углавном о топло димљеним производима попут печенице, врата, комадног меса, неких врста сланине, стишњеној шунки. У Србији се данас, осим у мањим занатским производњама, готово не користи поступак сувог сољења и саламурења. Уместо тога, све се ради машински с такозваним инјекторима тако што се иглама убацују слани раствори у месо.
Како је раније за наш лист објаснио др Милан Балтић, професор Ветеринарског факултета у пензији, неки произвођачи у ове растворе убацују и средства за везивање воде (попут карагенана или соје) и онда се дешава да такав производ после термичке обраде нема кала (губитка на тежини), него чак и принос. Код оваквих врста прерађевина купци примећују да су приликом сечења влажни и да из њих цури вода. Према правилнику на нутритивној декларацији више није могуће наводити натријум, уместо тога, обавезно се на декларацији производа наводи садржај соли.
Нови прописи расветлиће и једну од најчешћих заблуда с којом су се суочавали купци верујући, рецимо, да купују прерађевину од свињског меса којој су додати протеини добијени од неке друге животиње.
На нутритивној декларацији више није могуће наводити натријум, уместо тога, обавезно је истицање тачног садржаја соли
– У случају да се у производњи производа и полупроизвода од меса или рибе, користе протеини, као што су албумин, колаген или казеин различитог животињског порекла, онда у назив производа на декларацији треба укључити ове протеине заједно с именом животињских врста из којих су добијени – кажу у Министарству пољопривреде за „Политику”. Како објашњавају, у случају хране у којој је нека компонента или састојак, за коју крајњи потрошач очекује да се уобичајено користи или да је природно присутна у тој храни, замењена другим састојком, на декларацији то мора бити наведено у непосредној близини назива производа и словима величине која је прописана правилником.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије и НАЛЕД-ов Савез за храну и пољопривреду представили су прошле недеље водич за декларисање, означавање и рекламирање хране који обезбеђује прецизније означавање састава и квалитета намирница.
Највећи део правилника односи се на енергетске вредности и количине масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли, у њему је наведено да сви састојци производа морају бити наведени, а ако су део намирница сложени (мајонез, хлеб, бисквит) тада и њихови делови морају бити посебно означени.
– Свесни чињенице да ове новине дефинисане правилником имају за последицу мењања постојећих декларација за већину производа, дат је прелазан период како би субјекти у пословању храном могли да планирају своје производне процесе у погледу усаглашавања декларација на производима с одредбама новог правилника – кажу у Министарству пољопривреде. Како истичу, храна која је произведена, упакована у амбалажу и декларисана пре 15. јуна ове године и која се налази у магацинима може да се продаје до истека рока трајања, а најкасније до 31. децембра 2018. године.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
