​Нема више идолопоклонства

Можда деца неће разумети позадину проблематике о којој говоримо, али привући ће их мелодија и пронаћи ће неко своје тумачење. Недавно смо имали добротворан концерт у Сарајеву, испред Историјског музеја БиХ, који су заказале организације за помоћ избеглицама (највећи талас избеглица иде преко Босне), и дошао је огроман број људи са малом децом. Када су се те стотине гласића разлегле, требало је то чути...

За њих, као музичаре, неминовно је, како истичу, да, кроз стихове, критички говоре о друштвеним проблемима, политици и свему што их окружује, али им зато емоције или љубавне драме нимало нису привлачне:

– Дино Шаран из „Лету штуке” је, за мене, тренутно највећи музички песник на овим просторима. Када прочиташ његове стихове схватиш да он најбоље може да опише оно што ја осећам изнутра. На последњем албуму имамо заједничку песму са њим која је можда и најинтимнија у нашој каријери. Знате, нас превасходно интригира комуникација. Након свега што нам се десило током протеклих 20 несрећних година на простору бивше Југославије највише нас занима могућност отворене комуникације. Да се рат није десио можда би ствари биле другачије, али ево у Македонији није било рата, а ситуација је иста као код нас у Босни, прича Јакубовић.

„Дубиоза колектив” је један од ретких бендова са ових простора који је успео да се наметне у иностранству објављујући албуме за стране издаваче и свирајући диљем планете – од Мађарске или Холандије, преко Француске и Енглеске, до Латинске Америке. За успех је, како истичу, заслужна њихова упорност и тврдоглавост:

– Данас је све много демократичније. Нема више оног сценарија где ти седиш иза гвоздене завесе и чекаш позив (смех). Ако чекаш да те открију менаџери са Запада то се неће десити. Ништа није дошло преко ноћи јер ми свирамо већ 15 година, стицали смо искуство, контакте... Деценију и по касније имамо неки резултат. Контакти више нису скривени, већ само треба да одеш на интернет. Такође, свако, захваљујући интернету, има прилику да представи оно што ради, а на слушаоцу је да изабере. И, добро је што више нема идолопоклонства где треба видети само „Стонсе” и завршити са својим рок ходочашћем, сматра Мујагић.

До краја године „Дубиоза колектив” већ сада има заказаних 60 концерата, превасходно у иностранству, а од свих наступа по читавом свету издвајају један фестивал у Енглеској:

– Пре неколико година први пут смо свирали на „Бумтаун” фестивалу поред Бристола, а овог лета нас поново очекује наступ. Фестивал је подељен на четири тематска дистрикта, а све је направљено попут филмских кулиса. Изгледа потпуно надреално када се уђе у тај простор и доживљај је невероватан. Мислим да већину фестивала на свету чека трансформација. Просто, више није довољно да на једну ливаду ставиш бину, позовеш неколико бендова и то прогласиш фестивалом. Позорница и концерт више нису задовољавајући јер све данас мора да буде „више од”...

Не у колотечину

Током каријере опробали су се у различитим концертним просторима, почевши од клубова, преко арена, до свирки на отвореном и фестивала, и у томе и налазе драж наступа:

– На фестивалу имаш сат, сат и нешто времена да се покажеш пред публиком у којој нису само твоји обожаваоци, што је велики изазов. Опет, и на соло концерту, када си пред својим фановима, и њима стално мораш да се доказујеш и мораш наћи начина да и теби, на бини, после стотог узастопног концерта, буде занимљиво. Најгоре је упасти у колотечину. Не желимо икад да дођемо у ситуацију да се, попут неких старих, некада популарних бендова, поново окупљамо због отплате неког кредита или новог базена, односно само због новца!