​Nema više idolopoklonstva

Možda deca neće razumeti pozadinu problematike o kojoj govorimo, ali privući će ih melodija i pronaći će neko svoje tumačenje. Nedavno smo imali dobrotvoran koncert u Sarajevu, ispred Istorijskog muzeja BiH, koji su zakazale organizacije za pomoć izbeglicama (najveći talas izbeglica ide preko Bosne), i došao je ogroman broj ljudi sa malom decom. Kada su se te stotine glasića razlegle, trebalo je to čuti...

Za njih, kao muzičare, neminovno je, kako ističu, da, kroz stihove, kritički govore o društvenim problemima, politici i svemu što ih okružuje, ali im zato emocije ili ljubavne drame nimalo nisu privlačne:

– Dino Šaran iz „Letu štuke” je, za mene, trenutno najveći muzički pesnik na ovim prostorima. Kada pročitaš njegove stihove shvatiš da on najbolje može da opiše ono što ja osećam iznutra. Na poslednjem albumu imamo zajedničku pesmu sa njim koja je možda i najintimnija u našoj karijeri. Znate, nas prevashodno intrigira komunikacija. Nakon svega što nam se desilo tokom proteklih 20 nesrećnih godina na prostoru bivše Jugoslavije najviše nas zanima mogućnost otvorene komunikacije. Da se rat nije desio možda bi stvari bile drugačije, ali evo u Makedoniji nije bilo rata, a situacija je ista kao kod nas u Bosni, priča Jakubović.

„Dubioza kolektiv” je jedan od retkih bendova sa ovih prostora koji je uspeo da se nametne u inostranstvu objavljujući albume za strane izdavače i svirajući diljem planete – od Mađarske ili Holandije, preko Francuske i Engleske, do Latinske Amerike. Za uspeh je, kako ističu, zaslužna njihova upornost i tvrdoglavost:

– Danas je sve mnogo demokratičnije. Nema više onog scenarija gde ti sediš iza gvozdene zavese i čekaš poziv (smeh). Ako čekaš da te otkriju menadžeri sa Zapada to se neće desiti. Ništa nije došlo preko noći jer mi sviramo već 15 godina, sticali smo iskustvo, kontakte... Deceniju i po kasnije imamo neki rezultat. Kontakti više nisu skriveni, već samo treba da odeš na internet. Takođe, svako, zahvaljujući internetu, ima priliku da predstavi ono što radi, a na slušaocu je da izabere. I, dobro je što više nema idolopoklonstva gde treba videti samo „Stonse” i završiti sa svojim rok hodočašćem, smatra Mujagić.

Do kraja godine „Dubioza kolektiv” već sada ima zakazanih 60 koncerata, prevashodno u inostranstvu, a od svih nastupa po čitavom svetu izdvajaju jedan festival u Engleskoj:

– Pre nekoliko godina prvi put smo svirali na „Bumtaun” festivalu pored Bristola, a ovog leta nas ponovo očekuje nastup. Festival je podeljen na četiri tematska distrikta, a sve je napravljeno poput filmskih kulisa. Izgleda potpuno nadrealno kada se uđe u taj prostor i doživljaj je neverovatan. Mislim da većinu festivala na svetu čeka transformacija. Prosto, više nije dovoljno da na jednu livadu staviš binu, pozoveš nekoliko bendova i to proglasiš festivalom. Pozornica i koncert više nisu zadovoljavajući jer sve danas mora da bude „više od”...

Ne u kolotečinu

Tokom karijere oprobali su se u različitim koncertnim prostorima, počevši od klubova, preko arena, do svirki na otvorenom i festivala, i u tome i nalaze draž nastupa:

– Na festivalu imaš sat, sat i nešto vremena da se pokažeš pred publikom u kojoj nisu samo tvoji obožavaoci, što je veliki izazov. Opet, i na solo koncertu, kada si pred svojim fanovima, i njima stalno moraš da se dokazuješ i moraš naći načina da i tebi, na bini, posle stotog uzastopnog koncerta, bude zanimljivo. Najgore je upasti u kolotečinu. Ne želimo ikad da dođemo u situaciju da se, poput nekih starih, nekada popularnih bendova, ponovo okupljamo zbog otplate nekog kredita ili novog bazena, odnosno samo zbog novca!