Колико кошта руковање са Трампом

За сусрет са Трампом, како преноси америчка медијска кућа Си-Би-Ес, позивајући се на извештај Би-Би-Сија, платио је прошле године и украјински председник Петар Порошенко – најмање 400.000 долара. Његова веза са америчким председником био је Трампов лични адвокат Мајкл Коен. Ову вест су негирали и Порошенко и Коен. До кратког сусрета Трампа и Порошенка, подсетимо, дошло је у јуну прошле године. Медији су писали да је састанак трајао свега шест минута. Како је пренео АФП, Порошенко се зауставио у овалном кабинету, након сусрета са потпредседником САД Мајклом Пенсом и националним тимом за безбедност, како би искористио кратку прилику да се фотографише са Трампом. Том приликом Трамп је изјавио да је велика част да упозна Порошенка, као и да је „направљен велики напредак” у односима са Украјином. Порошенко је, пак, казао да се нада да ће две државе имати „ефикасну сарадњу”.

Приштина је, како то напомиње и Дачић, ангажовала и француске лобисте. Реч је о Жан-Давиду Левиту, бившем дипломатском саветнику француског председника Николе Саркозија, који би требало Косову да помогне за пријем у УН. Левит је био стални представник Француске при УН, као и саветник председника Жака Ширака. Код Саркозија често је примао политичаре са Косова, а знао је и да уочи напада на Либију често тамошња дешавања повезује са Сребреницом.

Неки српски званичници, попут председника Александра Вучића и Ивице Дачића, имали су већ прилику да се сретну са Трампом. У септембру прошле године, Вучић је у Њујорку, где је предводио делегацију Србије на заседању Генералне скупштине УН, имао кратак сусрет са америчким председником на пријему који је овај организовао за шефове држава и влада учеснике ГС УН. Вучић је објаснио да је имао прилику да мало дуже од осталих лидера проведе у друштву Трампа и да му је упутио позив да дође у Србију. О политици, како је пренео председник Србије, врло кратко су разговарали, али је о Србији рекао све што је желео. И Дачић је својевремено искористио седницу Савета безбедности да би пришао Трампу и рекао му да су у Србији навијали за њега на председничким изборима.

Паре нису питање које се поставља, уколико имате јасно дефинисане циљеве које желите да постигнете лобирањем. Оно се у том случају исплати, каже Обрад Кесић, аналитичар из Вашингтона. „Али, ако имате ад хок циљеве, желите само да се сликате или то користите за унутрашњу политичку употребу, онда су цифре које помиње Дачић превисоке. То можете много ефикасније да постигнете за много мање пара. Проблем је што још нисам чуо да неко артикулише шта је то што би се желело постићи, осим што би циљ био доћи до Трампа. А када бих то знао, могао бих да одговорим на питање да ли је то скупо”, каже Кесић.

Како објашњава, политичко лобирање у САД кошта од 35.000 до 200.000–250.000 долара месечно, у зависности од ситуације у некој земљи и циљева који се желе постићи. „Саудијска Арабија, на пример, троши око пола милиона до 750.000 долара месечно на разне лобистичке групе. Али  они имају широк списак циљева које желе да постигну”, каже Кесић.

Србија би требало да користи етничко лобирање као једну од могућности, односно да заједно лобира са јеврејским и грчким лобијем, пошто су то два најмоћнија лобија на свету који код Трампа улазе без проблема, сматра Ненад Васић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, аутор неколико књига о лобирању. На питање да ли би они хтели да заједно лобирамо, Васић објашњава да је реч о државама које нису признале једнострано проглашену независност Косова, а такође имају интересе који су блиски нашим.

„Зашто да не направимо тај синергијски ефекат у смислу здруженог лобирања, да искористимо њихове отворене комуникационе канале утицаја на америчке државне званичнике у Стејт департменту, Белој кући, Сенату и Конгресу. Треба пронаћи лобистичке куће које су они ангажовали, па можда и да поделимо финансијске трошкове. Да нам они изађу у сусрет, па ћемо и ми њима”, објашњава Васић и истиче да је Дачићева идеја добра, јер од 194 државе чланице УН, чак 172 користе услуге лобиста у САД. „Министар је апсолутно у праву да то морамо да урадимо, јер је важна видљивост и присутност. То не могу да раде дипломате, пошто би према Женевским конвенцијама то било мешање у унутрашње ствари земље пријема. Али зато лобисти надомешћују ту могућност”, објашњава Васић.

Кесић, такође, напомиње да је могуће заједничко лобирање и као пример наводи Републику Српску, која већ пет-шест година ради са јеврејском заједницом у САД. Како каже, неки успех је видљив у последње две-три године.