Шарене планине на Путу свиле

Кина, огромна земља, која више асоцира на посебан континент, необичан је ковчег са разноврсним благом, које западни свет не познаје довољно. Историјско наслеђе старе цивилизације, подарило је свету изузетне бисере: ненадмашни Кинески зид, Забрањени град у Пекингу, сјајне скулптуре војника од теракоте на вечној стражи у граду Сијану и много тога још.

Кину смо први пут обилазили управо због ратника Сијана, путујући источним делом ове огромне државе: кренули смо се из Пекинга, преко Љуоанга, манастира Шаолин, до Сијана, Ченгдуа и Лешана, па даље на југоисток до прелепог градића Фенхуанга и на крају стигли до велелепног Шангаја.

На путу каравана

Овај, други, обилазак Кине такође је био везан за град Сијан, од којег је још крајем другог и почетком првог века пре нове ере успостављен трговачки пут ка Европи, преко Константинопоља. Како је у том периоду свила за Европу била веома значајна роба, цео пут је добио неоправдано назив по њој – Пут свиле. Кажемо, неоправдано, јер је свила била тек један од мноштва производа којима се трговало између Азије и Европе.

Пут ка Европи из Сијана водио је преко провинције Гансу а затим се рачвао: два крака су ишла поред планинских масива обухватајући са севера и југа пустињу Такла Макан, чији назив у преводу значи „Уђеш а не изађеш”, до Кашгара, најзападнијег града у Кини, у провинцији Синкјанг, и даље преко Киргизије. Трећи крак, ка северу и планинском венцу Тијан Шан кроз град Турпан пролазећи пустињом Гоби до данашње Алмате у Казахстану.

Током времена овај пут је изгубио трговински значај, али је добио романтично значење: све већи број туриста из целог света крстари овим забаченим подручјем, пребогатом споменицима културе, природним лепотама и феноменима. То је разлог да се упутимо у кружни обилазак Пута свиле, његовим најсевернијим и најјужнијим деловима. Брзи кинеским возови данас замењују некадашње караване камила.

Уз пут смо обилазили занимљиве градове са импресивном архитектуром и инфраструктуром, тајновите свете планине, будистичке пећине, храмове, манастире, древне дворце, читаве градове грађене од набоја блата, али туристи неоправдано пројуре поред природних лепота овог дела Кине.

У провинцији Гансу, на северозападу ове земље, у близини мање познатог града Цангyе, где је наводно и Марко Поло провео годину дана, свило се изузетно природно чудо због кога поред поменутих бисера вреди отићи у Кину. То су Шарене планине.

Природа као да се побринула да демантује уобичајено размишљање да у највећој пустињи Азије не може да се види нешто посебно. Природа је овде поручила да је и даље највећи ликовни уметник свих времена.

Окамењена дуга

На некадашњем трговачком Путу свиле сада лепотом плене планине необичних боја, шара – час изгледају као окамењена дуга, час као шарени колач са шлагом, а нама су на неким местима личиле на – српску прошарану сланиницу.

Шарено чудо рађало се милионима година. Велике тектонске промене планинских масива, песковито тло од црвеног кречњака, богатство руде гвожђа, хематита и осталих минерала, уз кишу, спирања, ерозије, ветрове и земљотресе дале су завршни печат коначном изгледу ових планина. Необичан рељеф само је део изненађења, јер још већи утисак остављају спектакуларне промене боја ових планина. Као да гледате у сликарско платно, на којем се преливају боје неког занесеног уметника, а не да испред вас стоје стварне планине. Црвена, жута, плава, сива, љубичаста, бела – боје које се непрегледно таласају, преклапају прожимају преко врхова, удолина, збуњују и терају у недоумицу. Питам се да ли сањам или је то природа велики мајстор фотошопа?

Величанствен је поглед са платформе на планине са бојама поређаним у виду дугиног спектра. Посебно су упечатљиве дуге, вертикалне траке које одвајају једну боју од друге.

Одлично обележени дрвени подести, видиковци, постављени на више нивоа, омогућавају посетиоцу поглед на овај пејсаж из свих могућих углова. Тешка је одлука колико се где задржати, јер ми се ни са једног кутка није одлазило, док је време клизило као у пешчаном сату.

Атмосфери јединственог догађаја доприноси и тиха, ненаметљива музика, која допире из скривених отвора на платформама. Регија Шарених планина је огромна, простире се на око 400 квадратних километара и вероватно се најбоље види оком птице – из хеликоптера који је доступан туристима само у сезони јун–септембар када су планине и најлепше за посматрање.

На Унесковој листи

Нема одговора ни које доба дана је најподесније за посету овом природном царству: јутарње за вребање изласка Сунца, преподневно, уобичајено за већину туриста, или касно предвечерје када Сунце одлази и када се боје симултано и константно мењају. Професионални фотографи, велики љубитељи природе, као и ретки туристи са неограниченим временом на располагању, одлучују се за ноћење у непосредној близини локалитета како би ухватили све делове дана.

Ово место стекло је светску славу, а налази се и на Унесковој листи Светске културне баштине како би се јединствена лепота сачувала за будуће генерације.

Безброј степеница

За одлазак на локалитет на располагању је локални аутобус о чијој сатници повратка треба водити рачуна, нарочито када сезона разгледања није у току.

Један од видиковаца је посебно захтеван, јер је потребно савладати 666 степеница, под великим нагибом, да би се стигло до панорамске платформе. Може се и пешачити између видиковаца, али за ту опцију, потребно је воље, кондиције, а највише времена. Пут којим се креће аутобус, вијуга између исто тако занимљивог рељефа и туристи у покрету снимају и фотографишу обојене формације.

На самом локалитету мали аутобуси стално круже између видиковаца, до којих се стиже уз мањи или већи напор, на вама је да бирате – прилазном стазом, са већим или мањем бројем степеница сходно захтевима рељефа. Ако се определите за најам аутомобила то је нешто скупља, али и комотнија варијанта.