Људи без дома и сталне адресе

Он додаје да пребацивање поступка процесуирања захтева за азил не ослобађа државе правне и моралне одговорности да дозволе узлазак на своју територију и приступ поступцима азила особама којима је потребна међународна заштита.

– Европске земље требало би заједнички да раде на успостављању јединствене политике азила, уместо да уводе унилатералне рестрикције којима се доводе у опасност и избеглице и Европа – напомиње Шодер.

Иако се последњих дана говори о новој мигрантској кризи, чињеница је да у току 2017. број избеглица није повећан у Србији, али ни на Старом континенту у целини. Број новопридошлих у Европу 2017. је скоро упола мањи него 2016. године, говоре подаци које УНХЦР објављује поводом 20. јуна, Светског дана избеглица.

– Руте су се тек незнатно промениле. И даље највећи број људи пристиже у Италију, Шпанију и Грчку, мање од 40.000 од почетка ове године. Земље из којих долази највећи број избеглица 2017. биле су Сирија, Авганистан, Јужни Судан, Мјанмар и Сомалија. Супротно дезинформацијама које шире они који се плаше, сведоци смо да заједнице отварају своја срца избеглицама, помажу им да се снађу и поново почну свој живот. Избеглице доносе богатство знања и потенцијала од којих заједнице које их примају могу имати користи – истиче наш саговорник.

Затварање граница које је уследило након великог избегличког таласа 2015. године, али и немогућност приступа поступцима азила, као и колективна протеривања, чији смо сведоци у неким деловима Европе од почетка 2016, настављају да повећавају активности и суровост кријумчара, а тиме и патње избеглица и миграната – каже шеф УНХЦР-а у Србији.

– Ситуација у Србији и даље је стабилна, број нових избеглица и миграната се преполовио – са близу 6.000 пре годину дана на мање од 3.000 у овом моменту. Више од 90 одсто ових људи смештено је у центрима којима управљају надлежни органи. Док новопридошлице, као и неколицина оних који овде дуже бораве, и даље покушавају да поново уђу у ЕУ преко Мађарске или Хрватске, однедавно и преко Босне, већина избеглица и миграната у Србији је дуже од годину дана, а неки већ и две. Многа деца спријатељила су се са вршњацима из Србије у школама које радо похађају, научила су српски. Све више њих окреће леђа кријумчарима и разматра могућност легализације свог боравка да би дали позитиван допринос привреди и друштву Србије – наводи наш саговорник..

Упитан да ли су тачне гласине да међу мигрантима има присталица такозване Исламске државе и како се избеглице проверавају на свом путу ка ЕУ, Шодер објашњава да УНХЦР није задужен за спровођење закона, па обично не добија све информације потребне да би коментарисао ове гласине.

– У јесен 2015. имао сам част да пратим председника Вучића, тадашњег премијера, и генералног секретара УН Гутереса, тадашњег високог комесара УН за избеглице, у посети прихватном центру у Прешеву, само неколико дана након терористичких напада у Паризу. Новинари су им тада поставили исто ово питање. Ако се добро сећам, одговор обојице еминентних стручњака био је да избеглице нису терористи, већ су и саме прве жртве терориста – напомиње шеф Представништва УНХЦР-а у Србији.

Пажљива тријажа и идентификација, по његовим речима, пружају заштиту особама којима је она потребна и ускраћују је терористима и другима који представљају опасност по националну безбедност.