Ljudi bez doma i stalne adrese
Broj prisilno raseljenih lane je uvećan za gotovo tri miliona u odnosu na 2016. godinu i trenutno ih širom sveta ima 68,5 miliona, pokazuju juče objavljeni podaci UNHCR-a. Među prisilno raseljenima je 28,5 miliona izbeglica i tražilaca azila, dok je 40 miliona ljudi raseljeno u okviru sopstvenih država.
– Dobre regionalne i nacionalne politike mogu pomoći pri upravljanju izbegličkim krizama u svetu. Mnogobrojne su koristi od solidarnosti i podele odgovornosti, međutim, nedavni predlozi da se postupak azila sprovodi van granica Evrope da bi se odgovornost prebacila sa nje i pridošlicama ograničio pristup azilu, suprotan je ovim globalnim naporima i potrebno ih je izbeći – kaže za „Politiku” Hans Šoder, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, komentarišući informacije da EU planira otvaranje sabirnih centara za migrante na Balkanu.
On dodaje da prebacivanje postupka procesuiranja zahteva za azil ne oslobađa države pravne i moralne odgovornosti da dozvole uzlazak na svoju teritoriju i pristup postupcima azila osobama kojima je potrebna međunarodna zaštita.
– Evropske zemlje trebalo bi zajednički da rade na uspostavljanju jedinstvene politike azila, umesto da uvode unilateralne restrikcije kojima se dovode u opasnost i izbeglice i Evropa – napominje Šoder.
Iako se poslednjih dana govori o novoj migrantskoj krizi, činjenica je da u toku 2017. broj izbeglica nije povećan u Srbiji, ali ni na Starom kontinentu u celini. Broj novopridošlih u Evropu 2017. je skoro upola manji nego 2016. godine, govore podaci koje UNHCR objavljuje povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica.
– Rute su se tek neznatno promenile. I dalje najveći broj ljudi pristiže u Italiju, Španiju i Grčku, manje od 40.000 od početka ove godine. Zemlje iz kojih dolazi najveći broj izbeglica 2017. bile su Sirija, Avganistan, Južni Sudan, Mjanmar i Somalija. Suprotno dezinformacijama koje šire oni koji se plaše, svedoci smo da zajednice otvaraju svoja srca izbeglicama, pomažu im da se snađu i ponovo počnu svoj život. Izbeglice donose bogatstvo znanja i potencijala od kojih zajednice koje ih primaju mogu imati koristi – ističe naš sagovornik.
Zatvaranje granica koje je usledilo nakon velikog izbegličkog talasa 2015. godine, ali i nemogućnost pristupa postupcima azila, kao i kolektivna proterivanja, čiji smo svedoci u nekim delovima Evrope od početka 2016, nastavljaju da povećavaju aktivnosti i surovost krijumčara, a time i patnje izbeglica i migranata – kaže šef UNHCR-a u Srbiji.
– Situacija u Srbiji i dalje je stabilna, broj novih izbeglica i migranata se prepolovio – sa blizu 6.000 pre godinu dana na manje od 3.000 u ovom momentu. Više od 90 odsto ovih ljudi smešteno je u centrima kojima upravljaju nadležni organi. Dok novopridošlice, kao i nekolicina onih koji ovde duže borave, i dalje pokušavaju da ponovo uđu u EU preko Mađarske ili Hrvatske, odnedavno i preko Bosne, većina izbeglica i migranata u Srbiji je duže od godinu dana, a neki već i dve. Mnoga deca sprijateljila su se sa vršnjacima iz Srbije u školama koje rado pohađaju, naučila su srpski. Sve više njih okreće leđa krijumčarima i razmatra mogućnost legalizacije svog boravka da bi dali pozitivan doprinos privredi i društvu Srbije – navodi naš sagovornik..
Upitan da li su tačne glasine da među migrantima ima pristalica takozvane Islamske države i kako se izbeglice proveravaju na svom putu ka EU, Šoder objašnjava da UNHCR nije zadužen za sprovođenje zakona, pa obično ne dobija sve informacije potrebne da bi komentarisao ove glasine.
– U jesen 2015. imao sam čast da pratim predsednika Vučića, tadašnjeg premijera, i generalnog sekretara UN Guteresa, tadašnjeg visokog komesara UN za izbeglice, u poseti prihvatnom centru u Preševu, samo nekoliko dana nakon terorističkih napada u Parizu. Novinari su im tada postavili isto ovo pitanje. Ako se dobro sećam, odgovor obojice eminentnih stručnjaka bio je da izbeglice nisu teroristi, već su i same prve žrtve terorista – napominje šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Pažljiva trijaža i identifikacija, po njegovim rečima, pružaju zaštitu osobama kojima je ona potrebna i uskraćuju je teroristima i drugima koji predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost.
.jpg)
Pasoš sa lepim željama
Ovo je prvi put da držim pasoš, makar i jednodnevni, nakon dve i po godine, otkada sam svoj bacio na iračko-turskoj granici, bio je iskren M. N. iz Avganistana. M. N. je samo jedan od nekoliko desetina migranata i migrantkinja koji su juče dobili jednodnevne pasoše Info parka. Ovaj pasoš nije poput drugih, jer je, umesto pečatima i vizama, bio ispunjen željama i lepim sećanjima. Prema rečima Irene Vari, koordinatorke u Info parku, cilj ove akcije bio je da se ukaže na pitanje nerešenog statusa i nedovoljne zaštite izbeglica i migranata u Srbiji. S druge strane, Info park je na ovaj način pokušao da vrati dostojanstvo ovim osobama, kao i sva prava koja su im uskraćena. R. D.
Useljenje za 2.000 ljudi
Srbija ovih dana useljava u stanove 2.000 izbeglica koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste domove, saopšteno je juče iz Komesarijata za izbeglice i migracije. Komesarijat je, povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, podsetio na sve ljude koji su, ne svojom krivicom, ostali bez doma, najmilijih, posla i imovine, prisiljeni da traže sigurnu zemlju i novi dom. Zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, a ima za cilj da stambeno zbrine najugroženije izbegličke porodice, ključeve doma je dobilo 2.000 korisnika, najavili su u Komesarijatu. Više od 5.000 novih porodica imaće obezbeđen dom do kraja realizacije tog projekta 2020. godine. R. D.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
